Zašto se jaja za Uskrs boje u crveno? Ove legende objašnjavaju poreklo običaja koji se praktikuje i danas

Mnogi tvrde da hrišćanski vernici ne bi trebalo da boje jaja za Uskrs ni u jednu drugu osim crvene, a iza svega se krije simbolika povezana sa Hristom i raspećem.

Nekoliko verzija porekla običaja

Naime, zasluge za običaj se uglavnom pripisuju Bogorodici i postoji bezbroj verzija o poreklu. Iako danas niko ne zna šta je istina, ovo su neke od najpoznatijih. Prema jednoj legendi Bogorodica je ponela sa sobom kuvana jaja na Golgotu i tom prilikom je slučajno kanula krv sa Isusovih rana. Dok je prema drugoj verziji ona poklonila kuvana jaja rimskim vojnicima i uplakana ih molila da ne budu okrutni prema njenom sinu, dok je to radila jedna od njenih suza je pala na jaje i obojila ih u crvenu boju. 

Ipak, to nisu i najpopularnija objašnjenja, već ona prema kojima je Marija, prilikom izlaska na grob - ostavila nekoliko obarenih belih jaja. Кada je u nedelju Hristos vaskrsao, jaja na grobu su odjednom pocrvenela, pa zbog toga u spomen hrišćani farbaju jaja crvenom bojom. Ili ono prema kom je Marija išla caru Tiberiju u Rim da objasni Hristovo vaskrsenje, a na poklon mu donela korpu jaja. Car nije verovao da je Hristos vaskrsao i rekao da bi to bilo kao kada bi ova jaja u korpi promenila boju. Marija je na to rekla "Hristos vaskrse" i sva jaja su postala crvena.

Pored njih postoji i verzija u kojoj se ne spominje Bogorodica već samo Isus, a prema kojoj je narod bacao kamenje na njega dok je išao ka Golgoti, da bi se ono u jednom trenutku pretvorilo u crvena jaja. 

Sve navedeno je uticalo na to da se za Veliki petak farbaju crvena jaja kao simbol vaskrsnuća i nevino prolivene krvi na Golgoti. Taj dan se ništa ne radi i sve misli vernika su upućene na stradanja koja je Isus proživeo. Iako je tokom vremena narod počeo da farba jaja i u druge boje, poput žute, braon, zelene, plave i u retkim slučajevima kada je porodica u žalosti u crnu, prvo jaje je uvek crveno i ono se čuva narednih godinu dana. Zbog čega je u narodu dobio naziv "čuvarkuća" ili "strašnik", a tokom vremena su mu pripisivane mnoge magične moći. 

Pre svega smatralo se da on svojim ukućanima donosi blagostanje i sreću, ali ukoliko je postojala potreba za zaštitom useva onda bi se ono zakopavalo u dvorište ili u polje. Ipak, narod je verovao i da sa njim nije mogao da rukuje neko nestručan jer bi i najmanja greška prilikom izvođenja ovih rituala mogla da donese nesreću.