Kolonizatori su ih smatrali čudnim zbog tela - iz istog razloga su porobljavali njihove žene: Mucavci sa juga Afrike

29.03.2023 15:02

Potiskivani i proganjani vekovima, danas da ih jedva i ima. Ovo je priča o neobičnom narodu sa juga Afrike, po imenu Kojkoji.

Izvor: Wikimedia Commons (Javno vlasništvo)

PRILIKOM kolonizovanja južnih delova Afrike u 17. veku, Holanđani su se susreli sa po njihovom mišljenju neobičnim domorodačkim narodom. Ono što im je više od njihovog izgleda i anatomije privlačilo pažnju jeste njihov jezik, koji ih je podsećao na nešto između cvrkuta ptica i osobe koja muca. Stoga su dobili ime Hotentoti, što u prevodu sa holandskog jezika znači - mucavac.

Kolonijalisti se čude njihovoj anatomiji

Malo se zna o istoriji ovog naroda, iako se smatra da seže milenijumima unazad. Pre dolaska kolonijalista, Hotentoti ili Kojkoji kako sami sebe nazivaju, su bili rasprostranjeni u južnoj Africi. Ali dolaskom Bantu naroda sa severa, ovaj narod je potisnut. Činjenica koja i ne iznenađuje, ako se uzme u obzir da su u poređenju sa pripadnicima Bantu naroda deca. Najviši muškarci jedva da dostižu 160 cm, dok su njihove žene niže.

Pored toga, njihov tradcionalni način života ih je određivao kao nomadske stočare, što je često bio povod da ih susedna plemena napadaju i kradu stoku. Sve dok se nisu pojavili Holanđani u 17. veku, koji su odlučili da su pripadnici ovog plemena nešto između životinje i Homo sapiens sapiens-a, na osnovu njihove anatomije.

Kolonijaliste je prevashodno zapanjio oblik tela domorodaca, posebno njihovih žena sa velikim kukovima i zadnjicama. Danas se ova karakteristika naziva steatopigija, a odnosi se na prekomerno taloženje masti na spomenutom delu tela. Neke od njih su iz tog razloga i završile u cirkusima širom Evope, gde su "izlagane".

Život u Africi

Svi oni koji su uspeli da izbegnu ovu sudbinu su bili primorani da se presele u Namibiju. Sušne regione, koje kolonijaliste nisu mnogo interesovale. Do danas ih nije puno ostalo, a kako su se mešali sa drugim narodima gotovo da su potpuno izgubili svoj identitet i jezik.

Karakteristika zajednica u kojima danas žive jesu: mala sela po imenu - kaal. Na čijem obodu se nalaze okrugle kolibe od pruća, prekrivenih kožom, dok se u sredini nalazi ograđeni obor za stoku.

Poligamija je praktikovana sve do početka 20. veka, a porodica devojke je po pravilu dobijala ogromnu otkrupninu. Zanimljiv običaj ovog naroda ima veze sa porođajem, nakon kog se žena smatrala nečistom - što je dalje zahtevalo poseban obred "pročišćenja". Da bi se to postiglo, majka i beba se premazuju užeglom masnoćom i potom se bacaju čini na njih. Čim prljavšitna počne sama da otpada, to je znak da su pročišćene.