Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Nakon smrti poslednjeg člana koji je preživeo zločin - čitavo pleme je ugašeno: Ko su bili "Indijanci iz rupe"?

Autor Aleksandra Cvetić

Njegovom smrću je prestalo da postoji jedno od brojnih plemena koje nemaju kontakt sa spoljnim svetom na područiju Amazonije.

 Indijanci iz rupe Izvor: Profimedia

PROŠLE NEDELJE svet su obišle vesti da je preminuo poslednji član misterioznog domorodačkog naroda iz Brazila. Muškarac koji je 26 godina proveo u izolaciji je ostao upamćen po nadimku Čovek iz rupe jer kopao jame u kojima se skrivao ili lovio. Njegova smrt je za mnoge aktiviste i organizacije koje se bave ugroženim plemenima u Amazoniji poslednji poziv da se pozabavimo domorodačkim narodima sa ove teritorije koji polako nestaju, ali i podsetnik na genocid koji je zadesio čitavo jedno pleme. 

Njegova odluka da više od četvrt veka provede u samoći ga je paradoksalno učinila najpoznatijim domorodcem u Brazilu, međutim iza svega se krije priča o pohlepi i uništenju zarad profita.

Ko su bili ljudi iz rupe?

NEKOLIKO GRUPA izolovanih starosedelaca koji naseljavaju rezervate na područiju Amazonije do sada nisu uspostavili mirne kontakte sa spoljnim svetom, a jedna od njih je bila i misteriozni narod kojoj je pripadao i spomenuti Čovek iz rupe kao poslednji preživeli član. Živeo je u Tanaru, autohtonom području u državi Rondonija u Brazilu. Gardijan navodi da zvaničnici FUNAI - brazilske nacionalne agencije za starosedelačka pitanja - veruju da su većinu pripadnika njegovog plemena ubili farmeri koji su 1970-ih hteli da prošire zemlju za obradu, a da su ilegalni rudari tokom 1995. godine dovršili posao usmrtivši još šestoricu od sedmoro preostalih članova zajednice.

Nakon ovih događaja on je počeo da izbegava direktan kontakt sa strancima, ali je zabeleženo da je prema predstavnicima Funaija koji se bore za očuvanje starosedelaca, stekao određen stepen poverenja. Oni su mu često ostavljali seme biljaka i alat, ali su i brinuli o njemu tako što su patrolirali po obodu rezervata kako bi zadržali uljeze koji bi mogli da ga ugroze.

Nakon nekog vremena on je počeo da daje instrukcije patrolama gde se nalaze rupe koje je sam iskopao kako bi se zaštitio ili uhvatio divlje životinje. Osim činjenice da je njegovo pleme bilo podvrgnuto nizu brutalnih napada od strane ljudi koji su želeli da koriste zemljište na kom su živeli, zna se veoma malo i to uglavnom na osnovu posmatranja njihovog poslednjeg člana - iz daljine.

Pošto je izbegavao kontakt, nije se znalo kojim jezikom čovek govori niti kojoj je etničkoj grupi mogao da pripada - ipak zbog čudnih nalaza rupa u naselju i oko njega dobili su ime indio do buraco što bi u prevodu na srpski značilo "Indijanaci iz rupe".

Takođe, poznato je da su živeli u kolibama od slame koje su sami pravili, kao i da su one bile slične po obliku i veličini dok su se unutar njih nalazile rupe dubine do 3m. Etnolozi pretpostavljaju da su one najverovatnije imale neki religijski značaj, dok neki pominju i mogućnost da su služile kao skrovišta. Prema nalazima sa terena, sadio je kukuruz i manioku, sakupljao med, kao i voće poput papaje i banana.

Možda će vas zanimati i:

Zločin (ni)je gotov

NOVINAR Monte Ril koji se bavio ovom plemenom i njihovom sudbinom je u svojoj knjizi pod nazivom "Poslednji iz plemena" napisao: "Rančeri su, kako se ispostavilo u kasnijim izveštajima, unajmili ljude da pucaju na starosedeoce, a zatim uklone dokaze iz sela sa traktorima, pokušavajući da sakriju svoje prisustvo od FUNAI-a. Odgovorni za masakr nikada nisu kažnjeni."

Mnogi aktivisti koji se bore za opstanak autohtonog stanovništva se slažu sa ovom tvrdnjom i dodaju da danas ne znamo mnogo o tome ko su bili pripadnici njegovog plemena ni kako su živeli zbog nasilja koji je počinjen, te da je njegovom smrću zločin od strane stočara gladnih bogatstva nad njegovim narodom potpun.

Izolovana plemena u Brazilu žive pod stalnom pretnjom dok ilegalni rudari, drvoseči i farmeri zadiru na njihovu teritoriju. Prema izveštaju Gardijana, broj upada je porastao otkako je predsednik krajnje desnice Žair Bolsonaro preuzeo vlast 2018. godine i jasno stavio do znanja da neće dati zemlju plemenima.

Stručnjaci navode da je opstanak ovih društava doveden u pitanje i predstavlja brigu ne samo za Brazilce već i za čitavo čovečanstvo. Za kraj dodaju da Čovek iz rupe ne bi trebali da posmatramo kao pustinjaka koji se krio od društva, već uplašenog i usamljenog čoveka koji je preživeo genocid.

Možda će vas ineteresovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka