"Slobodan narod" koji je preživeo tamo gde niko drugi nije: Njihova tradicija nalaže da budu gostoljubivi domaćini

Vekovima su odolevali surovim uslovima Sahare i brojnim osvajačima, stvarajući jedinstvenu kulturu koja predstavlja jedan od poslednjih primera nomadskog načina života u modernom svetu.

Kratka istorija Berbera

Pustinja Sahara se proteže od Atlantskog okeana na zapadnoj obali Afrike do Crvenog mora na istočnoj obali i predstavlja teritoriju prekrivenu peskom i stenama među kojim gotovo i da nema života. Ali Sahara nije uvek bila pustinja. Pre samo 11.000 godina tu je rasla trava, koja je služila za ispašu velikog broja životinja. Međutim, paralelno sa ekspolatacijom prirodnih resursa došlo je i do klimatskih promena, koje su celo područije transformisale u neplodnu zemlju prekrivenu peskom u kojoj gospodare negostoljubivi uslovi.

Kako se zemlja menjala, ljudi su migrirali i tražili nov dom i resurse koje mogu da eksploatišu. Ali preci Berbera su imali drugačiju ideju. Umesto da odu iz Sahare, oni su zapravo prilagodili svoj način života i počeli da napreduju tamo gde većina nije mogla. Najraniji tragovi o njima sugerišu da se grupa ljudi sa sličnim jezikom kretala severnim oblastima Afrike još tokom kamenog doba, što je tokom vremena rezultiralo stvaranjem zajedničkog identiteta koji je postao osnova za razvoj prepoznatljive kulture Berbera.

Vekovima su pripadnici ovog naroda bili u interakciji sa drugim civilizacijama koje su se pojavljivale u severnoafričkom reonu. Zabeleženo je da su bili potčinjeni Feničanima i Kartaginjanima, kao i arapskim kraljevstvima. Nakon pada Rima njihova zajednica je opet preuzela kontrolu nad određenim delovima severozapadne Afrike. Naravno, sve ovo je ostavilo dubok trag na njihovu kulturu koja je konstantno potpadala pod različite uticaje. Ipak, to ih nije omelo da razviju i poseban način života koji ih je učinio jedinstvenim.

Vidi opis

"Slobodan narod" koji je preživeo tamo gde niko drugi nije: Njihova tradicija nalaže da budu gostoljubivi domaćini

Karavan sa kamilama

Odmor ispod šatora i tradicionalna priprema čaja

Većina pripadnika ovog plemena danas živi sedentarnim načinom života

Tradicionalna priprema hrane

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 1 / 5

Izvor: Shutterstock / cornfieldBr. slika: 5 2 / 5

Izvor: Shutterstock / Gideon IkigaiBr. slika: 5 3 / 5

AD

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 4 / 5

Izvor: ShutterstockBr. slika: 5 5 / 5

Šta je to tradicionalni berberski način života?

Okruženi nepreglednom pustinjom svi ozbiljniji pokušaji bavljenja poljoprivredom su brzo odbačeni. Ovo ih je navelo da odaberu nomadski stil života, koji je tokom vremena postao centralni deo njihove kultura, a verovatno i pravi razlog zbog kog su sebe nazivali "slobodnim ljudima". Tokom vekova su preživljavali tako što su uzgajali krda kamila i konja, koje su terali sa jednog mesta za ispašu na drugo. Zajednica je razvila tradicionalu podelu poslova, pa su muškarci brinuli o stoci, dok su se žene bavile poslovima poput tkanja plavih haljina.

Razvitkom trgovine, oni postaju ključni igrači na putevima robne razmene koji spajaju Sever Afrike i Bliski istok. Njihov osećaj za navigaciju i poznavanje puteva koji se šire kroz mora peščanih dina učinili su ih veštim nomadima koji su umeli da pronađu izvore vode tamo gde su drugi umirali.

Iako se danas većina izjašnjava da pripada muslimanskoj veroispovesti, jedinstven stil života je doveo do razvoja običaja koji su preživeli tokom viševekovnih transformacija i uticaja različitih religija. Specifičnost je da žene ove zajednice retko nose velove, dok u većini slučajeva imaju i mogućnost da same biraju muževe. Takođe, tu je i običaj o gostoprimstvu, koji podrazumeva da svaki stranac kog Berberin nahrani i da mu vode, postaje osoba kojoj je domaćin dužan da obezbedi siguran boravak u pustinji. Možda deluje čudno, ali pronalazak vode i hrane u pustinji predstavlja razliku između života i smrti, stoga je ovaj običaj važan deo njihove kulture.

Da li u savremenom svetu ima mesta za Berbere?

Većina njih danas živi u Maroku, Alžiru, Libiji, Tunisu, kao i u severnim delovima Malija i Nigera. Kada se uzme u obzir nomadski način života, ne iznenađuje što se pojedini pripadnici ovog plemena mogu naći i u Mauritaniji, Burkini Faso i Egiptu.

Međutim, borba koja se odvija između zagovornika modernog i tradicionalnog načina života dovodi u pitanje opstanak ovog plemena specifičnih običaja i tradicije. Poput mnogih autohtonih i tradicionalnih naroda, oni sve više gravitiraju većim gradovima u kojima mogu lakše da nađu posao i prehrane svoje porodice.