Gospodarili su nebom, zemljom i pozemljem: 12 veličanstvenih grčkih bogova sa Olimpa i njihove moći

Grčki bogovi sa Olimpa su prema verovanju starih Grka uprvaljali svetom i pojavama u njemu. Zbog moći su bili poštovali, ali su jednako bili interesantni njihovi životi i međusobni odnosi.

Prema grčkoj mitologiji dom 12 grčkih bogova višeg ranga je planina Olimp koja je ujedno i najviša planina u Grčkoj. Prema antičkom verovanju oni su se hranili ambrozijom i pili nektar tj. piće koje je isključivo bilo namenjeno bogovima. 

Vrhovni panteon planine Olimp obuhvatao je dvanaest bogova:

1. Zevs – vrhovni bog, gospodar neba i zemlje

Zevs, najveći od svih besmrtnih bogova sa Olimpa, je prema grčkoj mitologiji sin Reje i Krona. Rodio se u pećini na planini Dikta, na Kritu, a rastao je, u drugoj pećini na planini Ida, gde ga je sakrila majka Rea, hraneći se mlekom kozje nimfe Amalteje.

Imao je dva brata: Hada i Posejdona, kao i tri sestre: Demetru, Hestiju i Heru  - koja mu je ujedno bila i žena. Međutim i pored žene, imao je veliki broj ljubavnica. Iz ovih avantura, Zevs je dobio mnogo dece: bogove, polubogove i heroje. 

Zevsa su obožavali na celokupnom prostoru stare Grčke i na procesijama mu prinosili žrtve. Gde god je postojao grčki živalj, postojao je i neki lokalni junak, Zevsov sin.

Mogao je da uzme obličije orla, a pandan u rimskoj mitologiji mu je Jupiter.

2. Hera – boginja braka i venčanja, zaštitnica svih odanih žena

Hera prema grčkoj mitologiji važi za jednu od najlepših boginja. Zevs ju je zaveo tako što je pretvorio u kukavicu. U većini mitova se prikazuje kao ljubomorna i osvetoljubiva žena, koja kažnjava ljubavnice svog muža i brata Zevsa.

U antici je često predstavljana zajedno sa paunovima a pandan u rimskoj mitologiji joj je Junona.

Izvor: Shutterstock

3. Posejdon – bog mora i zemljotresa, koji stanuje u palati na dnu mora

Mitologija o Pojsedonu uvek govori kao vladaru mora koji sa sobom nosi trozubac i jaše kroz talase na dvokolicama koje vuku morski konji. Posejdon se, iako nerado, pokorava starijem bratu Zevsu. On potresa zemlju i ima svu vlast nad morem; svojim trozupcem uskomešava talase, izaziva ili smiruje bure, obezbeđuje dobru plovidbu ili razbija lađe na pučini.

Njegova žena je Amfitrita tj. morska nimfa. Povezivali su ga sa konjima i bikovima. Pripovedalo se da je on stvorio prvog konja Skifija, i to udarcem trozupca u stenu ili da je tu životinju stvorila zemlja kad je na nju palo Posejdonovo seme.

Pandan u rimskoj mitologiji mu je Neptun.

4. Hermes - glasnik bogova

Grčki bog Hermes je bio bog trgovine i proricanja, pismonoša bogova i pratilac duša u drevnoj grčkoj religiji i mitologiji. Bio je sin Zevsa i lepe Plejade Maje.

Bio je lukav i dovitljiv, a još kao veva je uspeo da svom bratu Apolonu ukrade stado bikova.

U sandalama, sa šlemom s krilim i skiptarom u ruci, prenosio je Zevsove poruke svuda po svetu. Bio je i pratilac duša koje je odvodio u Had.

5. Demetra – "majka zemlja" i boginja vegetacije i plodnosti

Njena ćerka je Persefona, Hadova žena i kraljica podzemlja. Kad je Had, po Zevsovom odobrenju, ali bez Demetrinog znanja, oteo Persefonu, Demetra je devet dana i devet noći lutala sa buktinjama u rukama, bez hrane i pića, uzaludno tražeći ćerku. Kada je nakon mnogo avantura otkrila šta se desilo, poručila je Zevsu da će zemlja ostati neplodna sve dok joj ne vrati dete. Od tada, Persefona osam meseci provodi na Zemlji sa svojom majkom Demetrom i u tom periodu rađaju polja žita, dok ostala četiri meseca provodi u podzemlju sa Hadom i tada je na Zemlji hladno i sve odlazi u smiraj.

Demetrina omiljena ptica je roda, a pandan u rimskoj mitologiji joj je Cerera.

6. Atina – boginja mudrosti i rata 

Boginja mudrosti i rata, poznata je i po ulozi zaštitnice grada Atine. Grčka mitologija navodi da je ćerka titanke Metide i Zevsa. 

Zevs se najpre oženio Metidom, najmudrijom od svih boginja, koja je znala sve šta se zbiva među ljudima i bogovima. Geja i Uran prorekli su Zevsu da će mu ona prvo roditi ćerku, a zatim sina, koji će ga lišiti vlasti i postati vladar sveta. Kad je Metida začela Atinu, Zevs je laskavim rečima i lukavstvom uspeo da je prevari i da je proguta, a zatim je sam rodio Atinu.

Najpoznatije je predanje o rođenju Atene iz Zevsove glave. Jednog dana Zevs je osetio jaku glavobolju i pozvao je Hefesta da ga izleči. On je dvojnom sekirom ili čekićem udario Zevsa po temenu; istog trenutka iz Zevsove glave iskočila je naoružana Atina

Poznato je i rivalstvo između nje i Posejdona.

Njena odluka je bila da ostane devica i da se nikada ne uda. Simboli boginje Atine su sova i maslina, a pandan u rimskoj mitologiji joj je Minerva.

7. Apolon – bog umetnosti, medicine, poezije, proročišta ...

Poznat i kao jedno od dece Zevsa i njegove ljubavnice Lete, koji je imao sestru bliznakinju - Artemidu. Preuzeo je ulogu boga sunca od Helija, a uglavnom je prikazan kao najzgodniji od svih bogova pa ne čudi što se u mitologiji za njega vezuje mnogo ljubavnih avantura.

Pandan u rimskoj mitologiji mu je Apolo.

8. Artemida – boginja lova i Meseca

Kao što je već spomenuto, Artemida je Apolonova sestra bliznakinja i ćerka Zevsa i Lete. Štitila je lovce, ali je strogo kažnjavala one koji su pokazivali nepoštovanje prema divljini i životinjama.

Artemida je sa Apolonom često boravila kod Hiperborejaca. Volela je da luta planinama, sama ili u društvu nimfa. Kao trogodišnja devojčica izmolila je od oca da joj podari večno devičanstvo, društvo vršnjakinja, luk i strele, kao i jedan grad. Zevs joj je obećao ne samo ispunjenje tih želja već i trideset gradova koji će je poštovati i nositi njeno ime.

Njena najdraža životinja je jelen, a pandan u rimskoj mitologiji joj je Dijana. Danas naučnici smatraju da je ona nekada bila najvoljenija od svih bogova. 

9. Afrodita – boginja ljubavi i lepote

Mitologija navodi da je rođena iz pene kada je Kron bacio Uranove genitalije u more. Afrodita se udala za Hefesta, hromog i ružnog boga vatre, ali mu nije dugo ostala verna; zaljubila se u boga rata Aresa, kome je rodila sinove Deimosa i Fobosa, kao i kćerku Harmoniju.

O Afroditinim ljubavima poznata su brojna predanja. Priča se da je ona Hermesu rodila Hermafrodita, a Dionisu – Prijapa. Volela je i smrtnike, posebno Adonisa, Anhisa, Faetona i Buta. Za svoje miljenike zalagala se svim srcem, a one koji su joj se zamerili, okrutno je kažnjavala.

Njeni simboli su ruža i golubica, a pandan u rimskoj mitologiji joj je Venera.

10. Hefest – bog kovača, vatre i metalurgije

Sin Zevsa i Here, koji je prvobitno izbačen sa Olimpa jer je bio hrom ali je lukavstvom uspeo da se vrati. Bog vatre, koji veštim rukama stvara čaroban svet umetnosti. Ružan i hrom, on je svestrani umetnik, tvorac najlepših dela vajarstva, arhitekture i umetničkog zanatstva. 

Njegova žena je Afrodita, a pandan u rimskoj mitologiji mu je Vulkan.

11. Ares –  bog rata

Još jedan sin Zevsa i Here, koji je gotovo uvek prikazivan sa šlemom, u punoj ratnoj opremi - uvek spreman za borbu. Prisutan je na svim mestima gde je rat i krvoproliće, pa ga ljudi nisu toliko obožavali.

Ares nema nikakve moralne atribute – može biti krvav, nemilosrdan, plašljiv i malodušan. Posebno je istaknuta njegova natprirodna snaga: on se upoređuje sa mračnim oblakom, a njegov glas – sa vikom deset hiljada ljudi.

Pandan u rimskoj mitologiji mu je Mars.

12. U početku je zauzimala Hestija, a kasnije ju je zamenio Dionis

Hestija – boginja srca, doma i porodice. A pandan u rimskoj mitologiji joj je Vesta.

Dionis – bog vina i zabave. Sin Zevsa i Semele, koju je posle njene smrti Dionis vratio iz mrtvih tako što je podmitio Hada. U antičkoj Grčkoj njegov kult je bio povezan sa mističnim religijskim ritualima. Dok su njegova tipična obeležija bila bik, zmija, bršljan i vino. U rimskoj mitologiji njegov pandan je Bahus.

Među vrhovnim bogovima je i Had, Brat Zevsa, Posejdona i Here. Ali on nije živeo na Olimpu, Had je bio vladar mrtvih, kralj Podzemnog sveta i treći vlastodržac kosmosa, nakon što su ga između sebe svet podelili on, Zevs i Posejdon.

(Izvor: Mitologija)