Ko je Lesnik - moćni gospodar šuma starih Slovena: Mitološko biće plave krvi koje voli da nosi obuću naopako

Prema slovenskoj mitologiji, u šumama postoji demon Lesnik kojem niko ne želi da se nađe na putu.

Šume predstavljaju kod većine slovenskih naroda prirodna staništa. Iz ovog razloga ne čudi da je njihova mitologija puna magičnih bića koja tu lutaju. Mnogobrojni običaji koji su praktikovani vekovima vezuju se za šumu i drveće, stoga etnolozi smatraju da je posle vodenih demona lesnik najstarije mitološko biće.

U narodu je zamišljan u ljudskom obliku a visina je mogla da mu varira. Smatralo se da može biti malen kao patuljak koji može da se sakrije pod list, ali i visok toliko da glavom dodiruje krošnje drveća.

U nekim krajevima se spominje da je imao i rep, kopita kao i rogove, dok su mu oči bile buljave i izrazito zelene. A na vrhu glave mu se nalazila kosa od mahovine i puzavice, dok mu je ten bio bled. Jedino su mu prema narodnom verovanju obrazi imali boju i to plavu, zato što je njegova krv bila baš te boje. 

Usmena tradicija kaže da je putnicima koji ga sretnu na drumu izgledao kao svaki drugi seljanin, međutim, on se ipak mogao prepoznati na osnovu dve karakteristike. Prva su oči, koje sjaje neobičnim sjajem. Druga specifičnost je uočljivija i smatra se glavnom odlikom ovih bića. Naime oni vole da obuvaju obuću naopako.

Najnevaljalije biće u staroslovenskoj mitologiji

U narodu vlada uverenje da ako lesnik nekome preseče put, on ga navede na pogrešan pravac. A onaj ko se nađe u nevolji, mora da obuje svoje cipele naopako i tako će se vratiti na pravi put. 

Neki od putnika nisu ove sreće pa im lesnik ne da priliku da se tako lako izvuku, već ih učini bolesnim. A mnoga predanja su puna priča o njihovoj prirodi koja je nestašna i zavodljiva. Uvek je spreman da uplaši lovca i da drvoseči sakrije sekiru. 

Iako uživaju u obmanjivanju ljudi, kao i kidnapovanju mladih žena koje odvode u svoj kolibe prekrivene krznom - njihov glavni zadatak je zaštita šume. U narodu je bilo rasprostranjeno verovanje da paze na stoku koja se nalazi na ispaši kako ne bi odlutala duboko u šumu. Zbog ovoga su farmeri i pastiri često sklapali paktove sa njim, a on bi zauzvrat čuvao njihovu stoku i letinu.

Prema mišljenju naučnika činjenica da je naklonjen pastirima i stoci koju čuvaju, kao i da je zaštitnik divljih životinja, nije slučajna. Iako je ovo u suprotnosti - jer su domaće i divlje životinje neprijatelji - upravo je lesnik prema mitologiji bio zadužen da upravlja tim odnosima. Ova uloga kasnije će pripasti Svetom Savi, koji je bio i prijatelj sa vukovima ali i zaštitnik domaće stoke.

Živopisno narodno predanje govori da ukoliko u jednoj šumi živi više lesnika oni će se pobiti oko teritorije. Dokaz o borbi su isčupana i razbacana drveća kao i preplašene životinje. A kada ne vodi ratove oko teritorije u njegovom društvu se uvek mogu videti jeleni, košute i zečevi, koje čuvaju vukovi ili risovi. 

Pandan bićima kozijeg izgleda

Njihove antičke paralele, kako etnolozi navode se mogu naći u mitiloškim bićima kozijeg izgleda. A to su Pan, Satir, Faun, Silvan, Silen i drugi. Međutim, kako oni tvrde mnogo bližu analogiju ima sa ruskim šumskim božanstvom po imenu Liesnik ili Lješak.

Njega su takođe zamišljali kao čoveka, koji nosi odeću od ovčije kože i sa rogovima, a kad se pojavi pravi nesnosnu buku. Naučnici tvrde da srodnost našeg i ruskog lesnika ukazuje na staroslovensko poreklo, a prema mišljenju nekih možda čak i indoevropsko.

Među svim slovenskim narodima zabeležen je široko rasprostranjen običaj maskiranja za vreme zimskog solisticija. A neke od maski koje se koriste za vreme ove proslave liče na naše lesnike. 

Takav slučaj kod nas etnolozi beleže u selu Brze, koje se nalazi u okolini Leskovca. Koledari iz sela idu od kuće do kuće za Novu godinu. Glavne vođe, su maskirane u ovčije kože, imaju kozije rogove, a na licu životinjske maske koje izgledom podsećaju na lesnike. Kada stignu pred određenu kuću, galame, bučno ulaze unutra i prave razne nestašluke uz pomoć rekvizita, koji između ostalog služe i da se isteraju karakondžule.