Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

"Beži zmija plazara, eto svetog Lazara": Tradicija, običaji i narodna verovanja kod Srba na Vrbicu

Lazarice su devojke stasale za udaju, koje su vekovima svojom pesmom i ritualima čuvale ognjišta kod Srba od zlih sila.

 Lazarice Izvor: Youtube printscreen

U srpskom narodu se za Vrbicu vezuje poseban običaj koji izvode devojke, koje se zovu Lazarice. One igraju i pevaju obredne pesme sa ciljem da zaštite ljude od zlih sila.

Običaj vuče poreklo još iz prehrišćanskih vremena, a povezan je sa buđenjem proleća.

Možda će vas interesovati i:

Kod svoje predvodnice tzv. Lazara, devojke se okupljaju u četvrtak uveče, gde se za njih priprema večera i kod nje noće i od nje kreću u pohod koji se završavao u Lazarevu subotu.

Obredna pesma

Vuk je zabeležio jedno mprilikom pesme koje pevaju lazarice:

"Lazi, Lazi, Lazare!
Te dolazi do mene,
Prihvataj se za mene:
Za svilene rukave,
Za svilene marame,
Za klečene košulje."

Broj učesnica ove povorke morao je biti neparan. Članice povorke su bile devojke stasale za udaju i na neki način ovo je za njih bio vid inicijacije, tj. prikazivanja selu.

Običaj je nalagao da, ako se devojka ne uda, mora da učestvuje bar tri puta u ovoj povorci da bi izbegla nesreću.

Jedna od devojaka prema tradiciji oblači mušku odeću - predstavljajući Lazara. Na glavi je nosila kalpak ili šešir okićen cvećem, dok je ostatak aksesoara činio štap, jatagan ili marama.

Devojka Lazarica bi bila obučena u svečano belo odelo, okičena cvećem dok joj je veo skrivao lice. Ostatak grupe devojaka takođe je bio svečano obučen, okićen cvećem, a u ruci su obično nosile beli luk, zvonce i praporce.

Povorka bi kretala u ranu zoru. A ispred svake kuće su Lazar i Lazarica morali da izvedu poseban ples, ostale učesnice bi ih pratile sa nekom od pesama, želeći domaćinima sreću i napredak. Zauzvrat bi od domaćina na poklon dobijale jaja i posne kolače. U slučaju da naiđu na negostoljubivog domaćina, pevale bi "raspoje", sa ciljem da ponište sve dobre želje.

Pesma za rasterivanje zmija

Zabeleženo je da su pojedinim pesmama lazarice rasterivale zle sile, među kojima su bile i zmije. Pa tako jedna pesma kaže: 

"Beži zmija plazara,
  Eto svetog Lazara,
  I on nosi tavinu,
  Obiće ti glavinu. "

Narod je verovao da njihova povorka i odevni predmeti poseduje magične moći. Međutim, njihove moći su mogle da budu i opasne, zato su ukućani izbegavali da ih dočekuju praznog stomaka, bio im je zabranjen pristup kući a nisu smele ni da pevaju pod krovom.

Zmije u narodnom verovanju i običaji u povorci vezani za njih

Brisanje ruku o duvak (veo Lazarice) je takođe predstavljao ritualni obred, koji se može povezati sa narodnim verovanjem da se ruke više neće znojiti ako ih protrljamo zmijskom košuljicom. Zbog ovog rituala Lazarica se smatrai personifikacijom zmijskog božanstva.

Lazaričin venc od cveća (koji se smatrao magičnim) se takođe je povezan sa zmijama, jer narodno predanje kaže da zmije poznaju sve lekovite trave.

Bela boja odeće je takođe simbolizovala boju žalosti iz paganskih vremena a zmije su bile simbol podzemlja.

Zbog svih ovih običaja, koji su uglavnom praktikovani na prostoru bivše Jugoslavije i Bugarske, veruje se da su preuzeti od starosedelaca balkanskog poluostrva.

Vatra Lazarica

U nekim krajevima Srbije, uoči Lazareve subote, pali se vatra - Lazarica.

Veruje se da paljenjem snopova kukuruza, granja i slame, kao i njihovo preskakanje rasteruje zle duhove, veštice i bolest. Onaj ko uspe da preskoči vatru, "čisti" grehove sa sebe. Tokom trajanja ovog rituala pročišćenja, služi se obilna gozba. Preskakanje uglavnom izvode mladi, a niko ne ide kući dok ne izgori poslednji snop.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka