Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Etnolozi ovu tehniku ukrašavanja jaja smatraju najstarijom - kako se izvodila?

Koje tehnike i sastojke koje su naši preci najviše koristili za ukrašavanje uskršnjih jaja?

 Jaja u korpi ofarbana tradicionalnom tehnikom Izvor: Shutterstock

Etnografski muzej u Beogradu vlasnik je - između ostalih - i jedne neobične, ali veoma fascinantne zbirke.

Zbirka uskršnjih jaja, formirana je pre više od 100 godina, tačnije 1904. godine. U ovoj zbirci nalaze se jaja ukrašavana svim važnijim tradicionalnim tehnikama, među kojima se izdvaja, sad već čuvena, batik tehnika.

Možda će vas interesovati i:

Ukrašavanje uskršnjih jaja - batik tehnikom 

O ovoj tradiconalnoj tehnici ukrašavanja jaja, je u intevjuu za Superženu pričala etnolog Jelena Tucaković prošle godine. Ona je istakla da postupak ovom tehnikom započinje iscrtavanjem tanke linije voskom. Naime, ovako se prekriva površina koja ne treba da bude obojena, a kad se jaje uroni u boju, deo koji nije bio prekriven voskom poprima željenu boju, dok se na ostatku ljuske pojavi crtež.

Etnolozi smatraju ovo najstarijom tehnikom ukrašavanja, koja se koristila kod mnogih naroda, uključujuči i Srbe, kao i susedne narode.

Ukrašavanje biljkama

Pored batak tehnike, još jedan tradicionalni način ukrašavanja jaja je ukrašavanje biljkama. U srpskom narodu se veruje da svaka biljka kojom ukrase jaje, simboliše napredak u kući i zdravlje njenih članova. Pa se na primer srce stavlja ako u porodici ima neudatih devojaka, zdravac za zdravlje, a detelina za sreću.

Za farbanje jaja naši preci su uglavnom koristili koren broća koji je davao crvenu boju. Pored broća kao izvor crvene boje su korišćene i lukovina, šljiva, trešnja, nar, bakam itd. Drugim rečima sve što im je bilo na dohvat ruke, pa su tako žutu dobijali uz pomoć breze i slame, braon od oraha, zelenu od koprive, plavu od divljeg zumbula...

Običaji i tradicija

Jaja su se farbala na Veliki četvrtak ili petak, a prvo obojeno jaje je bilo čuvarkuća. U različitim krajevima nazivalo se još i čuvar, stražar ili stražnik.

Prošlogodišnje jaje se koristilo da zaštiti useve i često zakopavalo u zemlju.

U pojedinim delovima Srbije se veruje, da za Veliki petak (najtužniji dan za hrišćane), sve staje. Stali bi vetrovi i voda, zemlja bi se tresla, a iz poštovanja prema ovim prirodnim (ne)pogodama žene sa Homolja se nisu umivale, a izbegavale su i da se očešljaju.

Narod Popovog polja je taj dan izbegavao rad sa iglama i ekserima, a nisu pili ni vino, jer su to simboli raspeća.

Važan običaj koji se vezuje za ovaj praznik je pričest.

U Šumadiji je zabeleženo da se pričest obavljala u prirodi, tako što bi se pojeo pupoljak lesike ili glogov list, posle čega bi sledila ispoved.

Sličan običaj je praktikovan i u istočnoj i južnoj Srbiji i bio je poznat pod imenom komkanje. Običaj je podrazumevao da se pre ručka u vino potope: drenove rese, zdravac trava i komadi uskršnjeg kolača. Ovo bi potom popili svi ukućani, nakon čega bi preskakali sekiru koja se nalazila na pragu i izgovarali želje.

Ručak, koji označava kraj sedmonedljenog posta, je morao da bude svečan i mrsan, pa su se tom prilikom služili uskršnji kolači i pečenica. U nekim delovima je postojao običaj da se organizuje ručak za celo selo ispod drveta - zapisa.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka