"Blagoslovena si ti među ženama!" Koji običaji su u srpskom narodu vezani za Blagovesti?

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Blagovesti, a u bogatoj srpskoj tradiciji postoji i niz običaja za koje se veruje da valja ispoštovati na ovaj dan.

Jevanđelje po Luki opisuje nam jedan od najvećih praznika u hrušćanstvu - Blagovesti, dan kada je arhangel Gavrilo javio Mariji "blagu vest", da će roditi Spasitelja Sveta i da će mu dati ime Isus.

Marija, devojka iz Nazareta, bila je verena za Josifa, a Jevanđelje po Mateju daje nam i njegovu stranu priče.

Kada je Josif saznao da je Marija trudna, iako nisu bili venčani, "planirao je da je napusti" jer "nije hteo da je izloži javnoj sramoti". Ali pre nego što je uspeo da otkaže venčanje, u snu mu se javi "anđeo Gospodnji" i reče: "Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju za ženu, jer dete začeto u njoj je od Duha Svetoga".

Veruje se da je Bogorodica svojom poslušnošću prema Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je na radost đavola počinila zlo delo, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu izbora i smireno uskliknula "Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!"

Blagovesti se praznuju 25. marta po starom (7. aprila po novom) kalendaru. Devet meseci kasnije rođen je Isus Hrist.

Običaji i tradicija koji se vezuju za ovaj dan

Devica Marija je poštovana u čitavom hrišćanskom svetu, a svako podneblje razvilo je specifične narodne običaje kojima obeležava dane njoj posvećene. 

Blagovesti u narodu najviše slave žene. Običaj je da se ne češljaju, a one koje žele porod odlaze u crkve i manastire i mole se ikonama na kojima su predstavljene Blagovesti, kao i Bogorodici.

Pre Blagovesti se ne kaleme voćke i orezuje vinograd, upravo zbog promenljivog vremena. I same ptice tek posle Blagovesti počinju da svijaju gnezda. 

U srpskoj narodnoj tradiciji postoji jedan vrlo interesantan običaj povodom ovog praznika koji se zove "ranilo". Iako postoji verovanje da se do Uskrsa ne valja veseliti, ranilo se veselo praznuje. Počinjalo bi obično u ponoć na same Blagovesti ili u praskozorje. Pevala bi se devojačka pesma, a završavalo bi se sveopštim veseljem sve do rane zore.

Ovaj običaj nalaže da se na Blagovesti obavezno počiste kuća, dvorište, obori, štale i da se obavezno sve đubre spali. Negde je bio običaj da devojke uoči ovoga dana nakupe suve grančice i drva, i od njih naprave velika vatru, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i staro i mlado, i muško i žensko.

U Vojvodini i ističnoj Srbiji ovaj običaj zadržao se do XX veka gde se nazivao bukara.