Priča o Četrdeset Sevastijskih Mučenika: Ko su bili ti mladići i kako su postradali?

Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista.

Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset vojnika nije želelo da se odrekne Hrista. Crkveni tekstovi kažu da im je tada bilo zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, po predanju - Kandid, rekao: "Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega." Vojvoda Agrikola je naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikola i razbio mu zube.

Vojvoda se izbezumio od besa, pa je naredio da vojnike svuku, vežu konopcima i bace u zaleđeno jezero. Oko jezera je Agrikola postavio stražare, a da bi im muke bile veće, na obalu je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, iz kog se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali do njega nije stigao, jer je na pragu kupatila umro.

Te noći je, pišu crkvene knjige, je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću su se na njihove glave spustilo i 39 venaca. Tekst dalje kaže da je jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo odeću, ušao u jezero i objavio da je hrišćanin. Na njegovu glavu se spustio četrdeseti venac.

Sutradan je ceo grad hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u ledenoj jezerskoj vodi. Ledena kora je okovala jezeru i bila je svida, sem oko tela rimskih vojnika.

Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikola rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke bace u jezero.

Crkveno predanje kaže da su se tri dana posle pogubljenja, Mučenici javili episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero koje je svetlelo - odnosno svetlela je svaka kost mučenika.

Episkop i sveštenici su pokupili kosti i sahranili ih po hrišćanskim običajima.

Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine.

Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski - svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.