Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Tradicija i običaji

Šana tova ve metuka: Običaji za jevrejski praznik Roš hašanu

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Dani sagledavanja i najdublja unutrašnja ispitivanja.

Izvor: Profimedia

Roš hašana je naziv za jevrejsku Novu godinu (u bukvalnom prevodu znači glava godine), koja se praznuje prvog i drugog dana sedmog meseca tišrija, što je po Gregorijanskom kalendaru u jesen, koji pada između početka septembra i kraja oktobra.

Nova godina se računa od postanka - rađanja sveta, a Roš Hašana, po Tori, simbolizuje taj nastanak.

Možda će vas zanimati i:

Praznik se čestita pozdravom 'Šana tova', što znači dobru godinu vam želim, ili 'Šana tova ve metuka' - dobru i slatku godinu vam želim.

Ovaj praznik se razlikuje od ostalih jevrejskih praznika po atmosferi. Roš Hašana nije vreme veselih proslava već sagledavanja postupaka iz prethodne godine - šta je loše urađeno, kako bi to moglo da se popravi i da se bude bolji u Novoj godini.

Tokom praznika se izražavaju osećaji duboke ozbiljnosti i moralne odgovornosti. Nazivaju se i "strašni dani (Jamim noarim)" na koje po verovanju ljudska zajednica izlazi pred "nebeski sud". Oni su od najstarijih dana vezani za život pojedinca i njegova verska osećanja, za njegova najdublja unutrašnja ispitivanja i ponašanja, kako prema Bogu, tako i prema ljudima.

Običaji za Roš hašana

Običaji koji se praktikuju tokom Roš hašane uglavnom simbolizuju čovekovu težnju da mu godina bude plodna.

Da bi se istaklo očekivanje dobre godine, postoji običaj da novogodišnja večera započne nečim slatkim, obično kriškom hleba sa medom ili šećerom, ili jabukom umočenom u med. Izbegava se kiselo, gorko i ljuto. Jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita.

Izvor: Profimedia

Na Roš hašanu, čovek želi da se oslobodi duševnih tegoba kako bi u novu godinu ušao očišćen od greha. Otuda običaj da se na prvi dan praznika ide na obalu reke ili mora i da se gresi simbolično bacaju u vodu. Taj običaj se naziva tašlih.

Roš hašana nije dominantno kućni praznik, pa izuzev kraćih obreda kod kuće, sav se ceremonijal obavlja u hramu.

Jutarnja služba počinje rano i traje do podne. Vernici se mole sa zanosom koji dostiže vrhunac prilikom obreda duvanja u šofar, ili kad pred otvorenim svetim ormarom počinje molitva u kojoj se opisuje dan "strašnog suda". Zbog duvanja u šofar, ovi dani nazivaju se i danima trubljenja. Šofar je rog obredno čiste životinje (obično ovna), čiji arhaični zvuk podseća na plač i opominje vernike na pokajanje.

Posle ručka nema uobičajenog odmora. Vernici se vraćaju u sinagogu, čitaju psalme i vrše popodnevnu službu.

Večernja molitva se sastoji takođe od čitanja psalama. Izuzimajući jedan deo, cela molitva se ponavlja i drugog dana. Osnovna molitva na praznik Roš hašanu glasi: Upiši nas u knjigu života.

(Jevrejska zajednica Novi Sad)

Možda će vas zanimati i:

Najnovije

Priroda

Nauka