Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Legenda o ćudljivoj i hirovitoj starici: Ko je bila Baba Marta?

Mart se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda, naziva još i blagoveštenjski mesec, marta, Suhi, brezen i letnik, a u starosrpskom i derikoža.

 Izvor: Foto: Profimedia

U davno doba, određene osobine, vrline i mane, pripisivane su osobama rođenim u odrećenom vremenskom periodu. Neka od ovih verovanja sakupljena su u Narodnom kalendaru i sačuvala su se do današnjih dana…

Mart je dobio ime po rimskom božanstvu rata – Marsu. Zato se ovaj mesec smatra naročito povoljnim za vojna dejstva. Mart se kod Srba, kao i kod nekih slovenskih naroda, naziva još i blagoveštenjski mesec, marta, Suhi, brezen i letnik, a u starosrpskom i derikoža, kažeIstorijski zabavnik.

Povezane vesti

Povezane vesti

Srbi ovaj mesec zamišljaju kao ćudljivu babu koja lako menja mišljenje - ta "baba", zove se Marta.

Otuda, u martu može da napada veliki sneg, ali i da iznenada otopli i ogreje kao da je već leto. Zato narod kaže: "Bolje da te zmija ujede, nego da te martovsko sunce ogreje".

Baba Marta zapravo nikada nije postojala. Nije reč o nekom mitološkom biću ili božanstvu, već je to personifikacija čitavog meseca i njegove nepredvidive prirode.

Iako je ovde reč o srpskom verovanju, baba Marta se sreće kod gotovo svih slovenskih naroda. Kako je i ona dobila ime po bogu rata Marsu verovanje kaže da je okrutna na njega, ali da ume da bude i topla i mila zbog proleća koje najavljuje.

Legenda kaže da je baba marta nekada stalno bila mila i draga starica. Ipak, jednog dana kralj Numa Pompilije rešio je da martu oduzme prvo mesto u kalendaru dodavši ispred još januar i februar. Ovo je toliko naljutilo "prvu damu kalendara" da je od tog doba postala ćudljiva i hirovita.

I tako je ostalo sve do današnjih dana…

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Pogledajte i:

Кako se pravilno kaže: Uskrs, Vaskrs ili Voskres? Od kada se i zbog čega farbaju jaja i na koji način se u nekim našim krajevima proslavlja najradosniji hrišćanski praznik, objašnjava etnolog i antropolog Damir Šipovac.
Izvor: YouTube

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka