Obrazovanje u vreme pandemije

Da li postoje neke smernice za obrazovanje u kućnim uslovima i kako inkluzivno školstvo funkcioniše za vreme epidemije u toku pandemije, objašnjava stručnjak za obrazovanje i predstavnica UNICEF-a, Tanja Ranković.

Srbija je poslednjih desetak godina puno radila na poboljšanju pristupa obrazovanju, gde se i vidi napredak, počevši od predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Međunarodne procene, uključujući poslednje PISA rezultate pokazuju da su rezultati učenja uglavnom stabilni poslednjih godina, sa malim poboljšanjima među učenicima sa najviše uspeha. Međutim, napredak nije bio ujednačen među svim grupama učenika, pa veliki deo učenika u Srbiji i dalje završava školovanje bez ovladavanja osnovnim kompetencijama potrebnim za dalje obrazovanje i život.

Tokom 2019. godine u partnerstvu Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD) i UNICEF-a, a  na zahtev i u uskoj saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MNPTR) u Srbiji urađen je Pregled OECD-a u oblasti evaluacije i procene u obrazovanju. Ovaj pregled je urađen sa ciljem da posluži MPNTR u izradi nove nacionalne strategije obrazovanja i treba da pomogne Srbiji da što uspešnije sprovede obećavajuće javne politike i prakse kako bi učenicima pružila podršku u učenju. Preporuke se odnose na unapređenje ocenjivanja učenika, sistema završnih ispita, mehanizam evaluacije škola, jačanje rukovodstva škola, modernizaciju nastavničke profesije i pružanje podrške koja je školama potrebna da bi svoje učenike pripremile za uspeh u privredi zasnovanoj na kreativnosti i znanju. Predloženi pravci delovanja stavljaju nastavu i učenje u prvi plan, tako da ocenjivanje učenika, procena rada nastavnika, vrednovanje ustanova i vrednovanje sistema zajedno doprinose krajnjem cilju — da se učenici na različite načine podrže u učenju.

Da li postoje neke smernice za obrazovanje u kućnim uslovima u toku pandemije?

Na početku Kovid krize MPNTR, zavodi, škole, nastavnici i učitelji, svako iz svog domena su brzo reagovali i organizovali nastavu na daljinu koja je zamišljena kao kombinovanje TV nastave, interakcije nastavnika i učenika kroz digitalne učionice i online platforme i samostalno učenje učenika. Smernice za obrazovanje na daljinu tokom pandemije je školama slalo Ministarstvo prosvete. Te smernice su se odnosile na organizovanje nastave u novim okolnostima, ukazivale na dostupne resurse i emitovanje nastavnih sadržaja na TV i upućivale na organizaciju nastave u on-lajn okruženju. Od samog početka nije bila ideja da se nastava na daljinu svede na gledanje TV-a, već da se emitovanjem ključnih nastavnih sadržaja na TV-u obezbedi dosezanje do najvećeg broja učenika koji možda ne bi mogli da se uključe u onlajn nastavu. Prema raspoloživim podacima, ovo je bio veoma dobar pristup imajući u vidu nivo pokrivenosti internetom i dostupnost IT uređaja. Nastavnici su bili ohrabreni da koriste sve materijale koji su dostupni i da ih uklope u svoje digitalne učionice u kojima imaju interakciju sa svojim učenicima.

Obrazovanje na daljinu neće i ne može u potpunosti da zameni klasično obrazovanje. Ipak, posle Kovid-a klasično obrazovanje neće biti isto i sasvim je sigurno da će učenje na daljinu biti mnogo više zastupljeno i da bi trebalo uložiti maksimalne napore da se u narednom periodu razviju svi aspekti ovog sistema, da se izmene zakoni i doradi zakonska regulativa. 

Trenutno se u Ministarstvu prosvete i nadležnim zavodima razvija plan za obrazovanje na daljinu u slučaju kada je obustavljen neposredni rad sa učenicima i kada praktično ovaj vid obrazovanja postaje formalni obrazovni proces organizovan putem različitih medija u slučaju kada nastavnik i učenik ne dele isti fizički prostor. Puno se razgovara o naučenim lekcijama. Čini se dalji koraci zahtevaju proces planiranja promena na tri osnovna nivoa: pedagoškom, tehnološkom i organizacionom. Pored razvoja sistema za upravljanje učenjem na nacionalnom i nivou škole koji koriste svi nastavnici i učenici, važno je da škole imaju dovoljan broj uređaja, da imaju stabilan pristup internetu, da razvoj škole uključuje digitalne tehnologije i da nastavnici imaju podršku da u nastavi koriste digitalne tehnologije. U narednom periodu važno je da škole pažljivo planiraju aktivnosti, tako da nedeljni plan aktivnosti bude prilagođen uzrasnim karakteristikama učenika i da se obavezno vodi računa o vremenskom opterećenju učenika. Takođe, treba imati u vidu da je deci iz osetljivih grupa potrebna veća podrška škole, učitelja, nastavnika, psihologa i pedagoga kad je učenje u pitanju i tu treba koristiti sve one mehanizme i dodatnu podršku koja inače postoji u našem sistemu obrazovanja, samo sada u digitalnom okruženju. 

Sigurno je da treba iskoristiti sve ono što je tokom pandemije razvijeno i razviti dodatne resurse koji bi činili bazu digitalnih resursa za škole kao mesta gde će se skladištiti digitalni obrazovni resursi sa otvorenim pristupom. Ovde bi korisnici mogli da pronađu i preuzmu didaktičke materijale u skladu sa nastavnim planom i programom, a koji se mogu u datom obliku koristiti u učionici, ili modifikovati i prilagoditi različitim kontekstima i potrebama (uključujući i učenje na daljinu). Ovakvi materijali bi predstavljali podršku kombinovanom učenju za učenike (blended learning), zato što bi mogli da se koriste kako u učionici, tako i kod kuće.

Koliko je važno stimulativno okruženje? 

Brižno okruženje u porodici je od ključne važnosti za decu, još od rođenja. Deca uče od svojih roditelja i kroz stalnu interakciju sa njima. Roditelji su prvi učitelji svojoj deci. Ono sto je za malu decu priča, čitanje, pevanje, kasnije prelazi u razgovore, zajedničko učenje i stalnu podršku. Roditeljska podrška je veoma važna za uspeh dece u učenju i za nastavak školovanja, o čemu govore mnogi naučni podaci.

S druge strane, prilike za učenje i samo okruženje u kome deca žive je takođe važno. Važno je da li deca imaju knjige, da li imaju prilike da posećuju kulturne manifestacije, da li ko ima da im pomogne u učenju, da li imaju mogućnosti da prošire znanje kroz neke vannastavne aktivnosti, da upražnjavaju sport..

Situacija tokom pandemije je naglasila važnost stimulativnog okruženja i roditeljske podrške. Dok smo bili u svojim domovima, od roditelja se očekivalo da pomognu deci  da organizuju svoje vreme i učenje, da ublaže stres koji je nametnula nova realnost i nedostatak interakcije sa društvom koji je neophodan. I sve te nove uloge nisu bile lake za roditelje – trebalo je da rade od kuće, da koordinišu učešće u nastavi, da pomažu u ostvarivanju nastave, pisanju domaćih zadataka.. Što su deca bila mlađa, roditeljska uloga je bila naglašenija.

Kod dece iz osetljivih grupa, situacija je bila dodatno komplikovana zahtevima u pogledu digitalnih kompetencija, koje su bile neophodne da bi se pomoglo deci da bi se uključila u nastavu na daljinu. Višečlane porodice su imale dodatne izazove i trebala im je dobra organizacija da bi sva deca pratila nastavu preko TV-a, a u pojedinim porodicama deca nisu bila uključena u online nastavu zato što nije bilo dostupnih digitalnih uređaja.

Izvor: Profimedia/Shutterstock

Foto: Shutterstock

Da li i koliko nastavničkoj praksi može da pomogne modena tehnologija?

Više nego ikada vidimo koliko je naša sadašnjost a i budućnost obeležena tehnologijom i koliko su digitalne kompetencije zaista ključne kompetencije za 21. vek.  

Poslednjih godina digitalizacija u obrazovanju predstavlja značajan deo nacionalnih napora u reformi obrazovnog sistema. Protekle godine su bile usmerene na izgradnju kapaciteta za IKT u školama i stvaranje ključnih institucionalnih kapaciteta, uključujući jačanje samog Ministarstva prosvete i relevatnih zavoda da se bave ovom temom. Tako je npr. u Zavodu za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja uspotavljen je Centar za obrazovne tehnologije. 

Napori u digitalizaciji su povezani sa usvajanjem novog kurikuluma iz 2018. godine koji je zasnovan na ishodima, a koji je uveden kako bi se podržao razvoj kompetencija učenika za celoživotno učenje. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) je odigrao veliku ulogu u uvođenju digitalnih udžbenika i jačanju digitalnih kompetencija nastavnika, uključujući i uspostavljanje Nacionalnog online portala za obrazovanje nastavnika koji je naročito opravdao svoje postojanje od početka pandemije i prelaska na online modelitete rada. 

ZUOV  je obučio skoro 50,000 nastavnika (više od 50 odsto svih nastavnog osoblja) za primenu novog kurikuluma a kroz program jačanja digitalnih kompetencija obučeno je 23.600 nastavnika. Za ove namene sredstva su uložena iz nacionalnog budžeta, EU sredstava a pomogao je i UNICEF. Još treba istaći i to da je uveden reformisani predmet informatike u osnovnim i srednjim školama, a uvodi se i predmet Digitalni svet od prvog razreda osnovne škole od septembra 2020. 

Sve ove aktivnosti koje su se realizovale poslednjih godina su imale veliki značaj tokom Kovid krize, naročito kad je spremnost nastavnika u pitanju. Kao što smo svi mi morali da naučimo da koristimo razne digitalne alate da bi uopše mogli da radimo od kuće, tako su i nastavnici morali da se ubrzano uvežbaju u korišćenju digitalnih tehnologija. Stresa je u velikoj meri bilo kod nastavnika, što je i pokazalo praćenje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. To ne bi trebalo da nas čudi, imajući u vidu da je digitalno okruženje ipak novo za nastavnike, da još uvek nisu dovoljno ovladali tehnologijama.  

Podaci pokazuju da još puno treba uložiti u izgradnju digitalnih kompetencija nastavnika da bi se obezbedila interakcija između učenika i nastavnika kroz grupni rad u online okruženju i da bi prelazak na  "on-line mode" bio jednostavniji i da bi mogao da se dešava češće, čak i u redovnim okolnostima.

Kako inkluzivno školstvo funkcioniše za vreme epidemije?

Podaci pokazuju da su se škole relativno dobro snašle tokom prošle školske godine. Izveštaj koji je pripremio Institut za psihologiju praćenje načina učešća i proces učenja učenika iz osetljivih grupa tokom ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu tokom pandemije Covid -19 koji je nastao na osnovu rezultata pračenja učenja na daljinu koje su realizovali MPNTR i UNICEF tokom aprila meseca, pokazao je da je najveći broj učenika u Srbiji bio uključen u sprovođenje učenja na daljinu. 

Učenici su pratili emitovanje nastavnih sadržaja na TV-u i koristili su onlajn platforme za učenje, a jedan deo učenika je bio uključen na alternativne načine. U osnovnim i srednjim školama ovi oblici učenja uključivali su 99 odsto učenika, a u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju obuhvat je bio 93 odsto. Međutim, velike su razlike između vrsta škola, kako u pogledu uključenosti u učenje na daljinu, tako i u pogledu dominantnih kanala komunikacije. TV časove pratila je većina učenika osnovnih škola, skoro dve trećine srednjoškolaca i otprilike četvrtina učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. S druge strane, gotovo svi srednjoškolci, 85 odsto osnovaca i nešto više od polovine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, uključeni su u nastavu i učenje putem platformi. 

Rezultati istraživanja Praćenje načina učešća i proces učenja učenika iz osetljivih grupa tokom ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada učenjem na daljinu tokom pandemije Covid -19  pokazuju da manje od 2 odsto učenika u osnovnim i srednjim školama dobijalo alternativne oblike podrške, kao što je npr. štampani materijal tamo gde porodice nisu bile u mogućnosti da se na drugi način uključe. U školama za učenike sa smetnjama u razvoju 7 odsto učenika nije bilo uključeno u obrazovanje na daljinu. Učenje na daljinu je u osnovnim školama uključilo 83 odsto učenika iz romskih porodica kojima je potrebna dodatna podrška u obrazovanju, a 56 odsto učenika je pratilo TV ili online predavanja, 27 odsto je bilo uključeno u alternativne oblike podrške, dok 17 odsto učenika nije uključeno u nastavu na neki od načina. U srednjim školama 91 odsto učenika iz ove ranjive socijalne grupe pokriveno je učenjem na daljinu. Od ukupnog broja ovih učenika, gotovo 74 odsto pratilo je nastavu TV-u ili na mreži, a gotovo 17 odsto učestvovalo u obrazovanju na daljinu kroz alternativne oblike podrške, dok 9 odsto nije uključeno.

Da bi se smanjio digitalni jaz i imajući u vidu raspoložive podatke, Ministarstvo prosvete je sa UNICEF-om razradilo koncept školskih biblioteka obrazovnih tehnologija, koje će predstavljati podršku za učenike i nastavnike, naročito u nerazvijenijim opštinama u školama gde je veliki broj dece iz osetljivih grupa. Da bi se nadoknadilo ono što je propušteno u prethodnom polugođu, razrađuju se načini podrške  školama za sprovođenje vannastavnih aktivnosti za podršku u učenje i razvoj digitalnih veština za decu iz osetljivih grupa. Već je najavljena podrška EU za ove potrebe a veliki broj privatnih kompanija i drugih donatora je već uključen.

Možda će vas zanimati i: