Od sitosti do svetosti: Hleb i so u balkanskoj kulturi

04.05.2020 14:11

Hleb i so – balkanski medijum gostoprimstva.

Izvor: Foto: Shutterstock

U mnogim, naročito balkanskim kulturama, bez obzira na njihovo rasprostiranje, hleb, ili nešto starija pogača, najopštija je pa tako i sveta hrana, jer se bez hleba nije moglo opstati. Takođe, hleb je smatran hranom božanstava i personifikacijom božanstva.

Otud i simbolika hleba podrazumeva vrstu univerzalne zaštite protiv bilo kakve loše namere. Podjednako, kao simbol opstanka, hleb je prisutan u svim važnim ceremonijama – rođenja, krštenja, venčanja ili poslednjeg ispraćaja.

Kod balkanskih naroda, zabeleženo je, da ako komad hleba padne na zemlju, mora se podići, otresti i poljubiti. U Transilvaniji, na primer, takav komad se nakon celivanja baca u vatru jer se smatra da su ga pokojni preci tražili.

U složenosti problema ishrane u etnologiji i antropologiji, zadržimo se u jednom, komunikacijskom sistemu. Otuda, hleb i so predstavljaju temeljni komunikacijski most - u mnogim zapisima istraživača ili putnika, pogotovu kada su se našli u novim, neispitanim oblastima hleb i so su deo neverbalne komunikacije. U sredinama čijim se jezikom ne vlada, iznošenjem poznatih namirnica, pokazuje se dobra volja, odsustvo neprijateljstva.

Kidanjem hleba i umakanjem u so, pokazuje se uspostavljanje "zajedništva" i pokazuju pozitivne namere prihvatanjem ponuđenog gostoprimstva.

Svetost hleba je iz običajne sfere prešla u jezičku oblast, ne samo u srpkom jeziku, pa tako i dan danas zaklinjanje u istinitost izrečenog biva praćeno izrazom "Leba mi" ili se neverica iskazuje sa "Leba ti?"

Ova univerzalna hrana obično se nudi na "prelaznom", graničnom prostoru (na kapiji, na pragu...).