Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

NG priča: Prilagođavanje ljubaznim osmehom

Mnoge izbeglice iz Sirije prolaze i kroz našu zemlju u potrazi za sigurnijim životom.

 Izvor: Foto: Marko Risović

U Republici Srbiji prema poslednjim podacima ima 27.945 izbeglica (19.171 iz Republike Hrvatske, a 8.774 iz Bosne i Hercegovine). Podsećanja radi, 618.000 ljudi je izbeglički status dobilo u Republici Srbiji usled ratova od 1991. do 1995. (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske), piše na sajtu Komesarijata za izbeglice i migracije

Kroz našu zemlju je takođe prošlo i više od milion migranata iz Azije i Afrike (a približno 6.000 se trenutno nalazi u prihvatnim i centrima za azil).

Povodom Svetskog dana izbeglica, National Geographic Srbija se podseća priče Prilagođavanje ljubaznim osmehom, koja je objavljena u časopisu NG Srbija u martu 2015.godine:

Muhamed (pseudonim), dvadesetsedmogodišnji vodoinstalater iz Sirije, stoji u hodniku Centra za smeštaj tražilaca azila u Banji Koviljači i puši, protivno pravilima kućnog reda. To je jedini propis koji krši tokom 25-dnevnog boravka u Srbiji, usputnoj stanici na dugom putovanju od Derizora, na istoku domovine, do Austrije.

Software:Adobe Photoshop CS6 (Macintosh) Created: 2017:06:20 11:00:49
Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Marko Risović

Iako krvavi građanski rat u Siriji traje godinama, dok je Islamska država u međuvremenu doprla maltene do njegovog grada, Muhameda je na beg primoralo tek granatiranje kuće. Čiji je to projektil bio, ne zna i nije mu važno. Bitno mu je da se dokopa mira, za koji je već dao celu ušteđevinu od 6.000 dolara, namenjenu ženidbi. Ništa drugo nije poneo. Sad je ostao bez novca, pa čeka pomoć rodbine sa regulisanim austrijskim dokumentima. Deluje bezbrižno, ali se noću budi u znoju, teške misli uspeva da rastera samo duvanskim dimom. Tek ujutru stiže pomoć psihologa koji će ga podsetiti da je snažan, čim je dovde dospeo.

Glasovi iz Pakistana: Fotografije dece koja odrastaju u izbegličkim kampovima

Njegovo petomesečno iskustvo izbeglištva bilo je manje mučno od onog koje su preživeli drugi Sirijci sličnog godišta iz Centra u Krnjači, na rubu Beograda. Muhamed je stigao u Banju sa desetak svojih sunarodnika pod ceradom kamiona krijumčara bezbednim stazama koje su i njemu, bar kako kaže, ostale tajne. Druge su usput ucenjivali, pljačkali, sprovodili natrag ili u zatvorene kampove, iskrcavali u srpskoj prestonici tvrdeći da su stigli udogovoreni Beč. „Rat u Siriji nije ništa prema onom što smo prošli u Makedoniji”, uglas se žali desetak mladića koji su najjužniju bivšu jugoslovensku republiku prepešačili. Kad dođu do cilja, priključiće im se i porodice zaostale na putu, ili raseljene po Siriji. Barem tako veruju.

U Srbiji su, tvrde, odahnuli, iako privremeno, budući da zbog manjka posla ne mogu ovde da ostanu. Mađarsku će proći kradom jer ne pruža uslove kao na zapadu – mogućnost obrazovanja i poslovnog napretka, dok bi ih „otisak prstiju” u tamošnjim centrima zaustavio na periferiji EU po Dablinskoj regulativi. To znaju iz druge ruke, razmenjivanjem obaveštenja u pauzama partija šaha, između dva filma preko interneta. „Zovu nas sirijski kružok”, smeje se Ibrahim, jako namirisan kolonjskom vodom, sportski, elegantno doteran. Njih je u Krnjači trenutno dvadesetak, od ukupno7.526 tražilaca azila sirijskog porekla koji su od početka krize do februara ove godine boravili u Srbiji.

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka