Kako se razlikuje odnos očeva prema ćerkama i sinovima?

Očevi se drugačije ponašaju prema ćerkama, a drugačije prema sinovima, pokazala su nova istraživanja.

Vodeći autor studije Dženifer Maskaro sa Univerzitetske medicinske škole u Atlanti otkriva da postoje razlike u ponašanju prema deci zasnovana na polu i da se ove razlike ispoljavaju dok su deca veoma mala, uzrasta od 1 do 3 godine.

Kako bi istražili interakciju između očeva i dece, naučnici su odabrali 52 muškarca uzrasta od 21 do 55 godina koji žive u Atlanti,a koji imaju jednogodišnjeg ili dvogodišnjeg sina ili ćerku. Trideset muškaraca su bili očevi devojčica, a ostatak su predstavljali očevi dečaka. Tokom jednog radnog dana ili jednog dana vikenda, očevi su nosili uređaj  za snimanje koji je beležio deo zvuka od 50 sekundi na svakih 9 minuta, ali nijedan otac nije mogao da zna kada će uređaj da snima. 

Na kraju eksperimenta, naučnici su imali dvosatni snimak zvuka svakog oca. Nakon što su transkribovali zvukove, merili pažnju pčeva, jezik i ponašanje u interakciji sa decvom,došli su do sledećih zaključaka. 

Studija je otkrila da očevi više pevaju devojčicama nego dečacima. Kad je u pitanju vokabular koji koriste, primećuje se da očevi devojčica više pričaju o svojim osećanjima i koriste reči koje opisuju tugu (suze, plakati, usamljenost), ali i više im tepaju i koriste reči koje se odnose na telo (belly, foot, tummy).

S druge strane, očevi dečaka koriste više reči bodrenja i dostignuća (pobeda, ponos, najbolji).

Kad je u pitanju pažnja, očevi ćerki ranije i brže odgovaraju na dečje potrebe nego očevi dečaka.

Kad su očevima pokazane slike njihove dece s različitim facijalnim ekspresijama, snimci mozga su pokazali da očevi imaju jači neurološki odgovor u regiji mozga važnom za nagradu i emocije na srećna lica ćerki,a očevi dečaka na njihove neutralne ekspresije  što je veoma iznenađujuće.  

Iako je evidentno drugačije ponašanje prema muškoj i ženskoj deci, nije otkriveno zašto je to tako. Da li je u pitanju biologija ili pak društvene, kulturalne i rodne norme o tome kako očevi treba da se ponašaju prema ćerkama,a kako prema sinovaima. 

Istraživači su priznali da ne mogu da pronađu povezanost ovih nalaza sa dugoročnim ishodima kod dece i njihovim društvenim, emocionalnim ili intelektualnim razvojem. Međutim, budući da se razlike u ponašanju dešavaju veoma rano, neophodno je da naučnici razumeju kako se rodne uloge razvijaju i ojačavaju.

Pogledajte i: