Postati muško: Kako izgleda obred inicijacije u kenijskom plemenu Bukusu

Otkrijte kako dečak na zapadu Kenije, kroz ritual star najmanje 200 godina, zatvara vrata detinjstva i postaje muškarac. Šta sve podrazumeva "biti odrastao muškarac" u plemenu Bukusu?

Izvor: Foto: Profimedia

Šadrak Njongesa ima zakazan susret s nožem čim osvane dan. Od prethodnog jutra ovaj neobrezani 14-godišnji dečak iz plemena Bukusu na zapadu Kenije klopara medenicama zakačenim za metalne narukvice na ručnim zglobovima. Dok je pokazivao mišiće i plesao po zemljanom dvorištu podno drveta manga pred kućom svog oca, stariji prijatelji i rodbina defilovali su oko njega mašući štapovima i granama guave i pevali su pesme o hrabrosti, ženama i alkoholu. Popodne su Šadrak i njegova pratnja otišli u ritualnu posetu njegovom ujaku koji mu je dao kravu, ali prvo ga je ošamario i progunđao kako izgleda kao mlakonja, a ne kao neko ko je spreman da postane muškarac. 

Dečak, koji je tražio da prođe kroz sikebo, obred obrezivanja u plemenu Bukusu, nije mogao da zadrži suze. Ali više je delovao ljutito nego uplašeno, a kad se vratio u očevu kuću, još žešće je kloparao zvonima činjimba i živahno plesao poput bravuroznog šoumena. Do sumraka se na zabavi već okupilo oko 50 gostiju. Muškarci sede u kolibama osvetljenim fenjerima i kroz dugačke slamke iz zajedničkih posuda srču busau, kukuruzno pivo napravljeno posebno za ovu priliku. U pola deset prisutni su stali u krug oko bisernoplavičaste iznutrice tek zaklane krave. Jedan od Šadrakovih stričeva nožem je rasekao nabubreli kravlji želudac. Izrezao je dve trake želudačnog tkiva i šakom zagrabio zelenkastu, polusvarenu kašu. Prišao je nećaku podignute ruke.

 "Niko u našoj familiji nikada se nije plašio", uzviknuo je. "Stoj pravo!" Baterijske lampe su pravile igru svetla na Šadrakovom licu dok je isprazno zurio ispred sebe, trpeći sve to kao kadet prvog dana vojne škole. I tada, u trenutku koji je uvek upečatljiv čak i za one koji su to gledali mnogo puta, stric je pljusnuo smrdljivu kašu iz svoje šake na Šadrakove grudi i svesrdno počeo da je razmazuje po dečakovom licu i glavi. Šadraku je oko vrata okačio okovratnik od isečene kravlje iznutrice i snažno ga ošamario s obe strane lica. "Ako se mrdneš ili zaplačeš, ne vraćaj se ovamo", rekao je stric. "Pređi reku i nastavi dalje. Ti si sada vojnik. Ako te neko ubode prstom u oko, nećeš ni trepnuti!"

Za ovog omusindea – neobrezanog – nema više povratka. Te večeri Šadrak je satima plesao usred pripite gomile na zabavi zvanoj kuminja. Stariji su ga upućivali u to šta znači biti muškarac, davali su mu moralne pouke, objašnjavali mu kako je važno poštovati starije i žene, davali mu praktične savete, uključujući i upozorenje da treba da se drži podalje od udatih žena. Dobio je vreće brašna, kokoške i nešto novca. Provociraju, pitaju da li on zaslužuje sve to, dovode u pitanje njegovu odlučnost. Oko ponoći mu konačno dozvoljavaju da opusti svoje onemoćale ruke, spusti glavu prekrivenu skorelom splačinom i da prilegne. Ustao je u dva ujutro. Sat kasnije opet je uporno kloparao činjimba medenicama i plesao, verovatno pod naletom adrenalina. Rođaci i prijatelji – neki od njih pijani od domaćeg piva – skandirali su: "Izlazi sunce! Osećaš li nož? Uskoro sviće!"