Koliko su stare naše omiljene bajke?
Pre nekoliko stotina godina, pisci poput braće Grim, Hansa Kristijana Andersena i Šarla Peroa su napisali priče o lepim princezama, svirepim čudovištima, mračnim šumama, činima i nemogućim ljubavima, a one su i danas na policama dece i odraslih širom sveta.
Nedavno sprovedeno istraživanje antroploga Sare Grase da Silve s Univerziteta u Lisabonu i njenog kolege Džamšida Dž. Tehranija ukazuje da bi priče poput one o patuljku Rampelstiltskinu ili o Džeku i čarobnom pasulju mogle biti mnogo starije nego što smo mislili. Naučnici tvrde da one ne potiču iz 16. veka, već da su nastale pre oko 4.000 – 5.000 godina.
Zašto bi svi trebalo da pročitamo knjige o Hariju Poteru?
S obzirom da su se bajke prenosile usmeno, skoro je nemoguće utvrditi tačno vreme njihovog nastanka. Zato su istraživači od biologa „pozajmili“ tehniku zvanu filogenetska analiza, koja se koristi da pokaže na koji način su organizmi evoluirali. U ovom slučaju, istraživači su koristili strategije evolucionih biologa da pronađu korene 275 bajki među složenim filogenetskim stablima jezika, populacija i kultura.
Koristeći klasifikaciju narodnih priča Arne-Tompson-Uter, svojevrsni indeks koji deli bajke na tematske grupe, tim je uspeo da pronađe poreklo 76 bajki uz pomoć jezičkih stabala, a njihovo prisustvo je utvrđeno u 50 indoevropskih jezičkih grupa.
Otkrijte: 10 knjiga za koje ljudi najčešće lažu da su ih pročitali
Za više od četvrtine bajki se ispostavilo da imaju drevne korene – bajka o Džeku i čarobnom pasulju datira od momenta razdvajanja zapadnih i istočnih indoevropskih jezika, pre više od 5.000 godina, a bajka „Kovač i đavo“ je stara više od 6.000 godina.
Ipak, nisu svi sigurni da ova studija zaista dokazuje da su bajke toliko stare. Drugi naučnici su pronašli grešku u tvrdnji da je priča o kovaču koji je prodaju dušu đavolu potekla iz bronzanog doba – oni napominju da pre toga reč koja označava kovača nije mogla da postoji.
