Efekti izolacije: Kako se samoća igra s ljudskim umom?

11.11.2015 09:41 26.10.2020 16:37

„Ni pas da zalaje, ni čovjek da lelekna. Dođe meni da leleknam pustinjom.“ Mihailo Lalić

Izvor: Foto: Shutterstock

Francuski naučnick Mišel Sifre je sa svojim timom pokušao da istraži psihoške i fiziološke efekte koje izolacija ima na astronaute, te su 1965. godine sproveli zanimljiv eskperiment. U njemu su učestvovali volonteri – babica Žozi Lore i radnik u izradi nameštaja Antoan Seni, koji su ostavljeni sami u dvema udaljenim pećinama u francuskim Alpima.

Loreova je u pećini provela 88 dana, a kada je izašla mislila je da je 25. februar, dok je zapravo tog dana bio 12. mart. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se isto dogodilo i u Antoanovom slučaju: on je verovao da je (nakon čak 126 dana provedenih u pećini) 4. februara, a kalendar je tog dana pokazivao da je 5. april.

S obzirom na to da su mesece proveli u potpunoj izolaciji, bez imalo sunčeve svetlosti kako bi odredili doba dana i brojali ih, ova učesnika ovog eksperimenta su "ispustila" čitave sedmice.

Rezultati kasnijih analiza pokazali su da su i Loreova i Seni ostali odličnog zdravlja, ako izmumemo to da su poremetili san. Kako je nedavno objavio The Atlantic, Seni je ponekad spavao po 30 sati bez prestanka, a po buđenju je bio ubeđen da je samo dremnuo. Naučnici su kasnije utvrdili da u okolnostima koje podrazumevaju izolaciju i nemogućnost praćenja vremena, ljudi mogu da spavaju i po 48 sati, što dodatno otežava praćenje sati, dana i nedelja.

Neka kasnija istraživanja pokazala su da izolacija može dovesti i do anksioznosti, halucinacija i opadanja mentalnih sposobnosti. Srećom, u slučaju ovih volontera to se nije dogodilo, najverovatnije zato što im je bilo dopušteno da čitaju, pletu i slušaju muziku.

Dani u pećini

Iako su oba učesnika istraživanja izašla iz svojih pećina zdrava – štaviše, Senijevo stanje je opisano kao veoma dobro, priznali su da je, razumljivo, ova avantura bila teška.

"Srećna sam što sam prebrodila to, što sam sve zaboravila", rekla je Loreova po izlasku iz pećine. "Na početku boravka tamo, čitala sam, ali sam potom izgubila želju za time. Nije mi bilo hladno, bilo je dobro zagrejano u mom malom šatoru."

Ona je objasnila da se njen kasetofon pokvario u prvim danima boravka u pećini, ali ga je popravila i uživala u muzici. Pored toga, često je plela i zamišljala dan kada će ponovo ugledati sunce, kako je priznala.