Jeste li primetili da ste efikasniji u rešavanju matematičkih zadataka ukoliko slušate muziku? Da li je ovo slučajnost ili postoje faktori koji povezuju ove discipline?
Deni Gulik je u četvrtoj godini počeo da svira klavir, a kada je reč o pamćenju - prirodan je talenat. Kada je napunio pet godina, otac ga je naučio tablicu množenja i sve decimale broja Pi, a Gulik ovo nikada nije zaboravio. Činilo se da je s jednakom lakoćom upijao znanja o muzici i matematici, i da su ove veštine koegzistirale u savršenoj harmoniji. Tokom proteklih 50 godina Gulik je radio kao profesor matematike na Univerzitetu u Merilendu i uočio je mnogo sličnosti između muzike i matematike.
Saznajte i: Da li muzika pomaže ili odmaže prilikom učenja?
Najbitnija spojnica muzike i matematike jesu obrasci. U muzici nailazimo na mnogo obrazaca, posebno kod Johana Sebastijana Baha, a matematika se temelji na obrascima.
Često su muzičari i naučnici pokušavali da ustanove da li talenat za muziku pozitivno utiče na neke druge veštine, poput koncentracije. Iako nije utvrđeno ni kako ni zašto, ipak je zapaženo da se osobe koje se bave muzikom ili one koje imaju muzički talenat daju bolje rezultate u prirodnim naukama, kao i da imaju razvijenije kogntivne sposobnosti.
Pogledajte i: Koja muzika blagotvorno deluje na razvoj dečijeg mozga?
Nadin Gab, istraživač Laboratorije za kognitivnu neuronauku u Bostonskoj dečijoj bolnici, smatra da intenzivno slušanje i vežbanje prstiju poboljšava motoričke i auditivne sposobnosti.
Robert Slevk, profesor psihologije s Univerziteta u Merilendu smatra da postoji više faktora koji mogu uticati na to da su osobe koje su talanetovane za muziku, dobre u rešavanju matematičkih problema, ali i da je isto tako moguće da su pametni ljudi dobri u mnogim stvarima. Takođe, tačke preseka muzike i matematike su i ritam, takt, odnosno metrika, pa je moguće i ovde ustanoviti neku uzročno-posledični niz.
Saznajte i: Malo poznate matematičke zanimljivosti
Uz to, ljudi koji se bave muzikom bolje se snalaze u planiranju i organizaciji vremena, koncentrisaniji su i mogu paralelno da rade više stvari. Anita Kolins, profesor Univerziteta u Kanberi, smatra da muzičko obrazovanje razvija kognitivne sposobnosti, tako da muzičari uče brže, lakše izvršavaju komplikovane zadatke i kreativniji su.
