Arheolozi su u Nazaretu otkrili ostatke kuće iz prvog veka za koju veruju da je mesto na kom je Isus odrastao.
Ova kuća je prvi put otkrivena u devetoj deceniji XIX veka, od strane opatica manastira Sestre Nazareta.
Pročitajte i: Zašto neki ljudi vide Isusa i u čipsu?
Kuća je delom uklesana u stenu, a delom izgrađena od maltera i kamena.
Međutim, tek je prilikom istraživanja 2006. godine, koje je vodio profesor arheologije Univerziteta u Redingu Ken Dark, utvrđeno da je reč o kući za koju su meštani vekovima verovali da je mesto na kom je odrastao Isus Hrist.
Was this the house where Jesus grew up? http://t.co/622DKsRX9qpic.twitter.com/fQbhxMd5DT
— Live Science (@LiveScience) March 2, 2015
Kako Dark objašnjava, još uvek se ne može stopostotno reći da je Isus ovde zaista živeo, ali je to moguće.
"Da li je ovo kuća u kojoj je odrastao Isus? Nemoguće je to reći na osnovu arheoloških nalaza", napisao je Dark u svom članku u magazinu "Pregled biblijske arheologije". "S druge strane, nema dobrog arheološkog razloga da se takva identifikacija odbaci."
Pogledajte i: Drevni papirus Isusovog braka je autentičan
Arheolozi su utvrdili da je ova kuća, za vreme Vizantijskog carstva (pod čijom je vlašću Nazaret bio do sedmog veka) ukrašena mozaicima i da je služila kao crkva.
Ona je potom zapuštena, a krstaši su je u XII veku obnovili, zbog čega Dark smatra da su i Vizantinci i krstaši verovali da je ona bila Isusov dom.
Saznajte i: Kako izgleda statua Hrista Spasitelja izbliza (VIDEO)
U kući su pronađeni brojni sudovi i vreteno, zbog čega se veruje da je to mesto na kom je živela porodica. Imala je nekoliko prostorija i stepenice, a jedan njen deo je još uvek očuvan. Dark činjenicu da tako stara kuća nije u potpunosti uništena objašnjava trudom Vizantinaca i krstaša da je spasu i sačuvaju od zaborava. Uz to, on smatra da to što je ona bila dekorisana mozaikom ukazuje na to da je bila veoma važna u doba Vizantije.
Pročitajte i: Pronađeno mesto gde je Isus Hrist osuđen?
U prilog stavu da je baš ovo mesto Hristov dom ide i tekst iz 670. godine, čiji je autor škotski opat Adomnan. On je, naime, zapisao da je franjevački biskup Arkulf išao na hodočašće u crkvu "koja je nekada bila kuća u kojoj je Gospod negovan u ranom detinjstvu.
