Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Tradicija i običaji

Ko su Kurdi?

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Retko kad su Kurdi imali ovoliku pažnju svetskih medija. Ali od kada su džihadisti koji sebe nazivaju Islamskom Državom počeli da osvajaju ogromne delove Iraka u junu, Kurdi su se pokazali kao veoma hrabri ratnici.

 Izvor: Foto: Profimedia

U Iraku, uskočili su da povrate delove koje su federalne bezbednosne snage napustile i borili su se da zaštite Erbil, glavni grad iračkog regiona Kurdistan. U Siriji su se borili kako bi sprečili da kurdske oblasti uključujući Kobani, grad nedaleko od Turske granice, padnu u ruke džihadista. U svojoj borbi podržani su vazdušnim napadima koalicije predvođene Sjedinjenim Državama od avgusta, koje im takođe obezbeđuju obuku i naoružanje.

Istorijski nomadi, Kurdi su se raštrkali širom Sirije, Iraka, Irana, Turske i Jermenije. Kada je Osmansko carstvo poraženo u Prvom svetskom ratu, pobedničke zapadne sile iscrtale su kurdsku državu, poznatu kao Kurdistan, ali se ona nikad nije ostvarila. Od tada su se mnogi Kurdi borili za autonomiju i nezavisnost, i bili su predmet represije zauzvrat. U Iraku, Sadam Husein je pokušao da eliminiše Kurde, a najozloglašeniji napad na njih izveo je hemijskim oružjem u gradu Halabdža 1988. godine. U Turskoj, Radnička partija Kurdistana (poznatija kao PKK) se već 30 godina bori sa vladom (iako trenutno postoji labav dogovor o prekidu vatre). U Siriji oko 300.000 Kurda je bilo bez državljanstva i zabranjeno im je korišćenje sopstvenog jezika i kulture.

Kurdima, čiji se broj procenjuje na oko 20-30 miliona, nije zajednička samo borba protiv Islamske Države, već i rasa, kultura i jezik. Većina su suniti, ali su kurdske oblasti poznate po svojoj toleranciji i različitosti veroispovesti. Hiljade hrišćana bežalo je iz drugih delova Iraka u severni kurdski region tokom nasilja 2006-07. Ove godine su im se pridružile na hiljade onih koji su pobegli od Islamske Države. Od 1991. godine, kurdski region u Iraku imao je poluautonomiju od Bagdada; a kurdski je narodni jezik. U Siriji Kurdi uglavnom vladaju sobom od kada je Bašar Al Asad povukao većinu svojih snaga iz njihovih regiona 2012. godine. Te teritorije imaju dosta nafte i poljoprivrednih dobara. Kurdi su vešti borci (kako muškarci, tako i žene) i veoma su živi na političkoj sceni. Danas kurdski prostori predstavljaju najstabilnije i najbolje vođene teritorije u ovom delu sveta, uprkos endemskoj korupciji.

Ta činjenica i centralna uloga Kurda u međunarodnoj borbi protiv Islamske Države, otežavaju mogućnost ignorisanja kurskog zahteva za većom autonomijom, ako ne i nezavisnošću. Ipak, mnoge prepreke postoje. Sjedinjene Države su dugo tvrdile da bi nezavisnost iračkog Kurdistana destabilizovalo tu državu. Iako Turska održava bliske odnose sa iračkim Kurdima u Erbilu, Ankara je zabrinuta da bi bilo kakvo veće samoupravljanje dalo ideju njihovim Kurdima, koji čine oko 10-15 odsto populacije, da se odvoje. Mirovni pregovori sa PKK-om počeli su 2012. godine i zategnuti su u poslednje vreme zbog odbijanja Turske da pomogne Kurdima koji se bore u Kobaniju. Međutim, što više Kurda bude učestvovalo u borbi protiv Islamske Države, to će više tražiti zauzvrat.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka