Na Kumb Meli, najvećem verskom festivalu na svetu, milionska masa ljudi stapa se u jedno.
Desetog februara 2013. godine prevelika gužva na železničkoj stanici u Alahabadu, gradu u severnoj Indiji, dovela je do stampeda u kome je stradalo 36 ljudi. Grad je u tom trenutku bio pun. Dupke. Bio je domaćin najvećeg verskog okupljanja na svetu – Maha Kumb Meli festivala, a vlasti su procenile da je broj hodočasnika u gradu tog dana dostigao vrhunac od 30 miliona. Stampedo je bio udarna vest širom sveta i to je ono što većina nehindusa pamti u vezi s tim festivalom. Ali postoji još jedna, neispričana priča o Maha Kumb Meli.
Ona počinje dve nedelje ranije, na oko šest i po kilometara od stanice, na obalama reke Gang. Drugi je najznačajniji dan ritualnog kupanja. Zora još nije zarudela, izmaglica obavija reku, a pun mesec obasjava masu koja se okuplja na njenoj obali. Okupilo se već na hiljade ljudi, ali ova masa je spokojna, jedinstvena. Nema guranja ni ćuškanja, a kamoli panike – samo gotovo opipljiv osećaj posvećenosti dok ulaze u reku, potapaju se u ledenoj vodi i potom izlaze napolje. Ljudi se sklanjaju jedni drugima, međusobno se ispomažu. Sa završetkom rituala posvećenost se pretvara u radost. „Kako se osećaš?”, pitam čoveka opasanog parčetom tkanine koja se cedi. „Podmlađeno”, kaže on, dok dvoje, troje, a onda i četvoro novopridošlih zauzima njegovo mesto.
Nadgleda ih jedan policajac čiji je posao da masu drži u pokretu pošto se očekuje da će se danas ovde okupati bar sedam miliona ljudi. „Niko od njih sam ne bi bio u stanju da to uradi”, kaže on. „Oni daju snagu jedni drugima.” Njegove reči odjekuju mojim mislima. Ova masa odašilje neku posebnu energiju. Oseća se da ona daleko prevazilazi zbir pojedinačnih energija ljudi u masi. Emil Dirkem, francuski sociolog iz XIX veka, skovao je izraz za to: kolektivna svest (i u smislu kolektivno oduševljenje ili nadahnuće,prim. NG Srbija). Bio je ubeđen da ona ima pozitivan uticaj na zdravlje pojedinaca. Njegove ideje bile su potisnute tokom XX veka, koji je obeležilo masovno nasilje, ali je Dirkem možda bio na tragu nečega. Da li je moć mase bila pogrešno shvaćena?
NA ZAPADU JE široko rasprostranjena ideja da ljudi u masi gube svoj individualni identitet i sposobnost da rezonuju i ponašaju se moralno, tj. gube neke osnovne kvalitete koji nas čine ljudima.
„Naše istraživanje pokazuje da su mase, zapravo, od presudnog značaja za društvo”, kaže psiholog Stiven Rajker sa Univerziteta „Sent Endrjuz” u Velikoj Britaniji. „One nam pomažu da formiramo svest o sopstvenom identitetu, veze sa drugim ljudima pomažu nam čak da kontrolišemo svoje fizičko zdravlje.”
Da bi proverili tu ideju, Rajker i njegove kolege došli su na ovo mesto koje ima moćan kosmički značaj za hinduse. Tu se sveti Gang susreće sa Jamunom i trećom, mitskom rekom Sarasvati. Na ovom mestu je, prema hinduističkim spisima, u drevnoj borbi između bogova i demona prosut nektar besmrtnosti, amrit. I ovde, kupajući se u ovim rekama, Indus spira svoje grehe i prilazi korak bliže nebu.
Svake godine nekoliko miliona ljudi odlazi na hodočašće u Alahabad kako bi obavili taj ritual na okupljanju koje se naziva mela. Svake dvanaeste godine, kada se raspored zvezda smatra izuzetno povoljnim, ovo okupljanje postaje neuporedivo veće i na plavnom Gangovom priobalju niče džinovsko šatorsko naselje koje postaje domaćin za učesnike Maha Kumb Mele ili skraćeno Kumba. Procenjuje se da je Kumb 2013. godine tokom 56 dana privukao oko 70 miliona ljudi. Mela je oduvek pobuđivala pažnju stranaca, uglavnom zbog svojih egzotičnih povorki golih, pepelom posutih svetih ljudi koji se tiskaju. Rajker se sa svojim kolegama usredsredio na nešto drugo. Njih su zanimali oni koji su došli da se utope u masu, a ne da se izdvajaju iz nje.
