Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta ne znate o Sočiju?

Zbog ovogodišnjih Zimskih olimpijskih igara sve oči uperene su u sportiste, njihove trenere, ali i u njihovu zajedničku destinaciju: suptropski grad Soči, crnomorsko odmaralište smešteno na najzapadnijim padinama ruskog dela Kavkaza.

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Geografski položaj i istorija Sočija veoma su se nadvili nad Zimske igre. Neizvesnost snega na području koji je poznat po palmama i podložnost malog grada mogućim terorističkim napadima, koji proizilaze iz dugotrajne nestabilnosti Severnog Kavkaza, bacili su senku na takmičenje.

U početku je klima u Sočiju privukla pažnju. Mali grad sa 400.000 stanovnika spada u suptropsku, vlažnu zonu koja je bila najpogodnije mesto za letnji odmor sovjetske elite. Josif Staljin je čak imao letnjikovac u blizini.

Olimpijski sportovi na otvorenom će, međutim, biti održani u području planinskog odmarališta Krasnaja Poljana, oko 48 kilometara udaljenom od Sočija, gde je prirodni sneg sada pao (pojačan mašinama za pravljenje snega i snegom koji je čuvan od prošle godine) čime su ublažene brige oko toga da se Vladimir Putin geografski preračunao, kada je izabrao Soči.

“Nema sumnje da je Putinova taština uključena ovde, ali ne treba da se pretvaramo da ovaj region nije pogodan za zimske sportove.”, rekao je Stefan Sestanovič, bivši američki ambasador za bivši Sovjetski Savez od 1997. do 2001.

Putinov ponos

Putin ne štedi – više od 51 milijarde dolara je do sada potrošeno – u svojim naporima da putem događaja na turbulentnom jugu pokaže kako je Rusija bezbedna i moderna država, sposobna za glamur i sport.

Godine 2007, nekoliko meseci nakon što je Soči dobio organizaciju olimpijskih igara, Andžela E. Stent, direktora Centra za evroazijske, ruske i istočnoevropske studije Univerziteta Džordžtaun, sastala se sa Putinom u njegovoj predsedničkoj vili u Sočiju u okviru godišnjeg sastanka naučnika sa predsednikom.

“Moglo se videti da je ovo nešto lično za njega.”, priseća se.

Putin je, međutim, rekao da su igre tu da podignu duh. “Nakon raspada SSSR-a, kao i teških i krvavih događaja na Kavkazu, generalno stanje društva je utučenost i pesimizam. Moramo da se oraspoložimo.”, rekao je Putin novinarima prošlog meseca: “Moramo da razumemo i da osećamo da možemo da izvedemo ovako velike projekte.”

Mračna strana Sočija

Tokom sovjetske ere, grad je stekao reputaciju igrališta za turiste i kriminalce. “В городе Сочи, темные ночи” je uzrečica koja je poznata mnogim Rusima, a koja se može prevesti kao “U gradu Sočiju, tamne su noći”. Urečica upućuje na kriminalne aktivnosti po kojima je grad stekao svoju reputaciju, poput kockanja i reketa koji mafija naplaćuje hotelima i turističkoj industriji za zaštitu.

Međutim oblast koja okružuje Soči je ono što se smatra razlogom bezbednosnih problema i masivnog gomilanja vojske i policije koja će štititi igre.

Delom, razlog je to što igre same po sebi rasplamsavaju duboko neprijateljstvo prema ruskom prisustvu na Kavkazu.

“Severni Kavkaz je nestabilan kazan, iako trenutno nema nikakvih većih ratova tamo.”, rekla je Stentova.

Nasilje je i dalje sveže u glavama ljudi: Rusko-gruzijski vojni sukobi 2008. godine, još uvek sporna teritorija Abhazije, južno od Sočija na Crnom moru, kao i ekstremno, ciklično krvoproliće između ruskih i čečenskih snaga nakon raspada Sovjetskog Saveza, samo su neki primeri.

Teroristički napadi nisu retki, a neki primeri nisu tako daleko od Sočija, poput nedavnog bombaškog napada u Volgogradu (nekadašnjem Staljingradu), brutalnog uzimanja za taoce školske dece u Severnoj Osetiji 2004. godine i bezbrojna kidnapovanja i nasilni sukobi. Prošlog meseca otkriveno je šest tela opasanih eksplozivom nedaleko od banjskog grada Patigorska, istočno od Sočija i nedaleko od Republike Karačajevo-Čerkezija.

Krvava istorija

Problematična istorija Čerkeza i Rusije je ono što militanti koriste kao izgovor za pretnje nasiljem protiv igara.

Zimske olimpijske igre 2014. godine padaju na 150. godišnjicu poraza Čerkeza, koji su se više od jednog veka borili protiv Ruskog carstva, ali su pali pod carem Aleksandrom II 1864. godine. Stotine hiljada je ubijeno ili proterano preko Crnog mora u današnju Tursku.

Mnogi u čerkeskoj dijaspori su mirno protestovali protiv olimpijskih igara, ali su igre takođe postale ratni poklič za islamske militante koji su okačili nekoliko snimaka na YouTube “nazivajući ih ‘igrama na našim kostima’ i preteći napadima”, rekao je Andrej Soldatov, istraživački novinar u Moskvi, koji izveštava o ruskim bezbednosnim snagama.

Pre 150 godina “oblast oko Sočija je bila poslednje uporište planinara koji su se povlačili preko jaruga do Crnog mora, očajnički želeći da brodom izbegnu u Osmansko carstvo.”, kaže Ostin Džersild, vanredni profesor istorije na Old Dominion Univerzitetu u Norfolku i specijalista za devetnaestovekovnu rusku ekspanziju na Kavkazu.

“Ove planine i jaruge gde su Čerkezi ubijeni prilikom bežanja predstavljaju mesto gde će se igre održati. Kada se spoje savremena politika, geografija i istorija na jednom mestu u isto vreme, potpuno je bizarno.”

U to vreme, osvajanje plemena je bilo opravdano kao deo širenja Ruskog carstva ka jugu na početku XVIII veka, i bilo je deo mnogo veće kolonijalne priče tog vremena – koje uključuje Francuze u Severnoj Africi i Evropske naseljenike u Severnoj Americi, kaže Džersild.

Prvo rusko uporište u regionu bilo je u Gruziji, gde je steklo kontrolu 1783. godine. Međutim, vekovi koji su usledili svedočili su o ruskoj borbi za održavanje vlasti nad pobunjenim planinskim plemenima širom Kavkaza, kao i previranjima i tenzijama koji su izašli na dobro u tekućem veku, koji će videti Olimpijske igre u ovom regionu.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka