Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ko su bosanski derviši?

U srcu Bosne već šest vekova caruje sufizam, islamska duhovna nauka. Ali, današnji derviši više nisu odenuti u isposničke haljine i vunu. Oni su lekari, profesori, trgovci, umetnici, privrednici i porodični ljudi.

 Izvor: Snimio: Davor Rostuhar

Nakon zikra svi smo posedali u drugu prostoriju tekije, gde je po običaju usledio ritualni obed od ovčjeg mesa, hleba i crnog čaja s ratlukom. Šejh je sedeo u dnu prostorije na klupi, a drugi derviši na tlu. Nekolicina dežurnih derviša predano je trčala uokolo nastojeći poslužiti prvo šejha, a potom i sve druge prisutne. Čim je nekome ponestalo hleba ili čaja, već su trčali u kuhinju i vraćali se s novom porcijom. Neki derviši su po dolasku ili odlasku stajali uz vrata prostorije, licem prema šejhu, s rukom na srcu, skrušeno čekajući njegov pogled. Kad im je šejh dao znak, oni su došli do njega i poljubili mu ruku tri puta. Videvši da smo začuđeni tim znakom pažnje, jedan od derviša obratio nam se sa srdačnim osmehom: "Kad pronađeš učitelja, poljubi mu ruku i ne puštaj je!"

Šejh Halil Hulusi pokazuje svoju duhovnu silsilu – lanac prenošenja šejhovskog znanja i zvanja kojim prati liniju nasledstva sve do Muhameda. On privlači najveći broj mujiba (simpatizera sufizma) u Bosni i Hercegovini koji se okupljaju u nakšibendijskoj tekiji Mejtaš u Sarajevu.
Šejh Halil Hulusi pokazuje svoju duhovnu silsilu – lanac prenošenja šejhovskog znanja i zvanja kojim prati liniju nasledstva sve do Muhameda. On privlači najveći broj mujiba (simpatizera sufizma) u Bosni i Hercegovini koji se okupljaju u nakšibendijskoj tekiji Mejtaš u Sarajevu.
Izvor: Davor Rostuhar

Ortodoksni muslimani često zameraju dervišima takav odnos, gotovo obožavanje svog učitelja – šejha jer im je prorok Muhamed zapovedio da ne poštuju nikoga osim Boga. "Sufizam ne odstupa od islama", pokušao je da nam objasni šejh svojim spokojnim basom. "Sufizam je sama srž islama. Derviš je svakо onaj ko želi da sledi viši put, izvan iluzije i obmane. Derviš je ona osoba koja se čisti u ime Boga, no bez duhovnog vodiča to nije moguće. Učenik mora bespogovorno da sluša svog učitelja."

Institucija šejha stara je koliko i sam islam, ona se prenosi s učitelja na učenika već gotovo četrnaest vekova. Svaki šejh mora posedovati silsilu – svojevrsnu duhovnu genealogiju – lanac kojim se prenosi znanje u neprekidnom nizu od proroka Muhameda sve do šejha našeg doba. Svaki od šejha znanje i titulu dobija od svog učitelja i prenosi na nekog od svojih učenika za kog oceni da je dovoljno zreo i da poseduje potrebno znanje za tu titulu. Šejh Halil pokazao nam je taj vredni dokument koji prati nasleđe znanja preko Istanbula, Maroka i Bagdada, sve do Meke i Medine iz doba proroka Muhameda.

Prve sufije, savremenici proroka Muhameda, bili su grupa siromašnih ljudi odevenih u prepoznatljive vunene ogrtače koji su se okupljali na tremu džamije u Medini. U prvim vekovima islama sufizam je bio asketski pokret.

Prve sufije, savremenici proroka Muhameda, bili su grupa siromašnih ljudi odevenih u prepoznatljive vunene ogrtače koji su se okupljali na tremu džamije u Medini. U prvim vekovima islama sufizam je bio asketski pokret. Od samih početaka neodvojiv od islama, on je značio produbljivanje temeljnih načela vere radi približavanja islamskom idealu morala. Sufizam je od početka bio ezoterijski oblik islama, unutrašnja, mistična dimenzija islama. Kako se islamska vera širila svetom, tako je jačao i sufizam. Derviši više nisu bili samo lutajući asketi nego i vodeći intelektualci na dvoru, cenjeni mislioci, matematičari, astronomi i drugi. Upravo njima se pripisuju zasluge za zlatno doba islamskog sveta koje je cvetalo u prvoj polovini drugog milenijuma.

Međutim, što se sufizam više uspostavljao  i širio iz duhovne elite prema narodu, to su se češće javljali sukobi sufija s pravnicima i teolozima ortodoksnog islama. Vladajućim kadrovima nije odgovaralo negovanje kritičkog mišljenja pa su proglasili odnos derviša prema Bogu blasfemičnim i jeretičnim te su ih počeli proganjati, zatvarati i pogubljivati.

U centrima tadašnjeg arapskog carstva počeo je da se neguje "čist" islam, puritanizam, čak i doslovno tumačenje Kurana, a izvorni sufizam bivao je potisnut  na margine velikog carstva i u nova osvojena područja, poput Balkana. Prvi derviši su na Balkan došli u petnaestom veku, kao prethodnici osmanlijskih jedinica. Lutajući derviši hodali su od sela do sela i pričali ljudima o novoj veri, a kako bi im dokazali moć svog Boga, ritualno su se probadali velikim iglama kroz obraze, kroz trbuh i kroz vrat, ali tako da im se ne bi prolila ni kap krvi. Raspitali smo se o tom običaju u Bosni i Hercegovini, ali doznali smo da se on tamo više ne izvodi. Put nas je stoga odveo na Kosovo.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka