Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta je hemijsko oružje?

Bez obzira na činjenicu da je upotreba hemikalija u ratnim sukobima postojala još u biblijska vremena, danas se ona smatra univerzalno neetičkom a i protivzakonitom, u skladu sa Konvencijom o hemijskom oružju...

 Izvor: Foto: Shutterstock

Čovek je ratovao od samog nastanka sopstvene vrste. Zakon jačeg krčio je put kroz primitivne civilizacijske konstrukcije i skoro pa tradicionalno nastavio da održava ljudsku pažnju u fokusu a ljudsku prirodu lakomu na pobedu. Kada je iskoračeno iz mračnih istorijskih epoha, koje su u knjigama ostavljale tragove stida zbog nedela koje smo jedni drugima činili, poželeli smo da stvari radimo suptilnije, prefinjenije, humanije. Nismo poželeli da prestanemo da ratujemo – poželeli smo da ratujemo po pravilima.

Povezane vesti

Povezane vesti

Bez obzira na činjenicu da je upotreba hemikalija u ratnim sukobima postojala još u biblijska vremena, danas se ona smatra univerzalno neetičkom a i protivzakonitom, u skladu sa Konvencijom o hemijskom oružju, potpisanom od strane skoro svih svetskih nacija.

Spartanci su dimom arsenika pokušavali da proteraju Atinjane tokom Peleponeskog rata, kineska dinastija Sung se služila otrovnim isparenjima na bojnom polju, a Nemački vojnici su spaljivali kosti uronjene u smolu, proizvodivši tako neizdrživ smrad, kako bi neprijatelje držali na distanci. Nekada korišćene strele sa vrhovima natopljenim zmijskim otrovima i kace pune ključalog katrana, nasledila su hemijska oružja novog doba. Ona se razlikuju od konvencionalnih, a zajedno sa nuklearnim i biološkim čine kategoriju oružja za masovno uništenje.

Definicija kaže da su hemijsko oružje supstance koje su, zbog patofiziološkog mehanizma delovanja, u vojnom smislu namenjene da ubiju, ozbiljno povrede ili onesposobe ljude. Čine ih kategorije nervnih agensa, plikavaca i zagušljivaca, a isporučuju se iz cisterni, mina, bombi, raketa, dimnih kutija i na mnoge druge načine. Postoje brojne vrste hemijskog oružja, a zajedničko im je to što svoju efikasnost duguju nizu faktora: čistoći, stabilnosti, vremenskim prilikama, pravcem vetra, načinom diseminacije…

Moderno hemijsko oružje razvilo se i po prvi put upotrebilo u Prvom svetskom ratu. Simptomi koje izaziva mogu varirati od iritacije kože, glavobolje ili kašlja, pa do trenutnog otkazivanja respiratornog ili nervnog sistema.

Sarin

Sarin pripada porodici organofosfornih jedinjenja. To je bezbojan i bezmirisni bojni otrov koji je stavljen van zakona Konvencijom o  hemijskom oružju iz 1993.

Sarin napada nervni sistem svojih žrtava. Prvobitni simptomi su nos koji curi i stiskanje u grudima, nakon čega slede teškoće sa disanjem i gubljenje kontrole nad telesnim funkcijama. Bilo da se udahne ili unese preko kože, sarin je podjednako opasan. Smrtni ishod može nastupiti već jedan minut nakon kontakta, ukoliko se unese količina od 0,01 miligrama po kilogramu telesne mase, a protivotrov ne da na vreme.

Otkriven je 1938, od strane dvojice Nemačkih naučnika koji su pokušavali da stvore jači pesticid, a već godinu dana kasnije doveden je u masovnu proizvodnju za potrebe rata. Vremenom je NATO uvrstio sarin u svoje standardno hemijsko oružje, a i SAD i SSSR su ga proizvodile i skladištile u vojne svrhe.

Tokom Iračkog-Iransko rata, Irak je na kurdski grad Halabdžu bacio bojeve glave punjene sarinom, usmrtivši oko 5000 civila.

Sumporni senf (mustard gas)

Sumporni senf ili senf-gas je bojni otrov koji spada u kategoriju plikavaca, jer uzrokuje pojavu plikova na koži i sluznicama. Ponekad miriše na beli ili crni luk, ponekad na senf, po čemu je i dobio popularno ime, a često uopšte nema miris. Boja mu varira od žute do smeđe, kada je u tečnom ili čvrstom stanju, a može se uneti u organizam putem vazduha, unošenjem zaražene vode ili čak dodirom.

Dejstvo ovog hemijskog oružja se ne vidi trenutno, pa žrtve, neznajući, mogu uneti veliku dozu. 24 sata nakon kontaminacije počinju simptomi u vidu svraba i iritacije kože, koji se pretvaraju u plikove pune žute tečnosti na svim mestima gde je koža bila u dodiru sa otrovom. Ovaj gas veoma uspešno prodire kroz garderobu i ostavlja hemijske opekotine. Ukoliko su oči bile izložene, može doći do privremenog slepila, a ako se udahne veća količina senf-gasa, stvaraju se plikovi i krvarenje i unutar respiratornog sistema. Pri većoj koncentraciji, ovaj otrov je smrtonosan.

Nakon svoje pionirske upotrebe tokom Prvog svetskog rata, sumporni senf su koristile mnoge zemlje u brojnim sukobima na bojnom polju: Ujedinjeno Kraljevstvo i Crvena Armija 1919, Italija i Libija 1930,  Nacistička Nemačka protiv Poljske tokom Drugog svetskog rata, Japansko carstvo protiv Kine sredinom 20. veka,

Fozgen

Fozgen je bezbojan gas koji se na temperaturi nižoj od 8.2° celzijusa kondenzuje u bezbojnu, uljastu, vrlo isparljivu tečnost. U niskim koncentracijama ima miris sena ili pokošene trave. Poznat je po svojoj upotrebi tokom Prvog svetskog rata, gde je izazvao oko 80% ukupne smrtnosti od strane hemijskog oružja.

Ovaj predstavnik zagušljivaca, najotrovniji od svoje vrste, deluje preko organa za disanje. Važna karakteristika trovanja fozgenom je masivni plućni edem, koji može dovesti do smrti 24 sata nakon kontakta sa otrovom.

Nemci su, 1915. godine, pustili veliku količinu fozgena kombinovanog sa hlorom na francuske redove na belgijskom frontu, i na svojevrstan način otvorili vrata modernom hemijskom ratovanju. Fozgen je retko korišćen nakon Prvog svetskog rata; što zbog negodovanja širom planete izazvanog neetičkim ratovanjem, što zbog činjenice da se tada već ovladalo tehnologijom proizvodnje nervih gasova, daleko efikasnijeg hemijskog oružja.

Izvor:Elementarijum

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka