Oblače se kao medvedi, jeleni i đavoli. Evociraju smrt, ali prizivaju plodnost. Žive u savremenom dobu, ali oživljavaju drevnu tradiciju.
Iskonsko srce i dalje kuca u Evropi. Duboko ispod svetlucavih modernih uređaja leže obredi čiji nas koreni podsećaju na žetvu i dugodnevicu, kratkodnevicu i strah od zimske tame. U tom tajnovitom iskonskom srcu postoje razna čudovišta, ali i nada u prolećni preporod, obilnu žetvu i nov naraštaj dece. Ispostavlja se da Evropa – ili bar neki njeni delići – nije izgubila svoju vezu sa prirodnim ciklusima.
Ta veza se obnavlja tokom festivala koji se održavaju širom kontinenta od početka decembra sve do Uskrsa. Proslave se poklapaju sa hrišćanskim praznicima, ali sami obredi često potiču iz prehrišćanske ere. Teško je utvrditi njihove korene. Muškarci – sve donedavno su to skoro uvek isključivo bili muškarci – oblače kostime koji im zaklanjaju lica i skrivaju stas. Takvi izlaze na ulice, gde im maska omogućava da pređu granicu između ljudskog i životinjskog, materijalnog i duhovnog, civilizacije i divljine, smrti i ponovnog rođenja. Muškarac se "predstavlja kao dvojna ličnost", kaže Antonio Karneiro, koji se oblači kao đavolak kareto tokom karnevala u Podansi, u Portugaliji. "On postaje nešto tajanstveno."
Ali svuda postoji neki bauk. U Francuskoj je to l’Homme Sauvage; u Nemačkoj je Wilder Mann; Poljaci imaju Macidulu kao lakrdijašku varijantu istog bića. Obučen je u životinjske kože, ili slamu i mahovinu, ili granje i lišće. Pola čovek, pola divlja zver – bauk je odraz složenog odnosa koji ljudske zajednice, posebno ruralne, imaju prema prirodi.
Fotograf Šarl Frežer beležio je ono što on naziva "plemenska Evropa" tokom dve zime, kada je posetio 19 zemalja. Oblici kostima koje je sretao razlikuju se od regiona do regiona, čak i od sela do sela. U Korlati u Rumuniji ljudi se prerušavaju u jelene i plesom dočaravaju scene lova. Na italijanskom ostrvu Sardiniji koze, srne, divlje svinje ili medvedi mogu da imaju i žrtvenu ulogu. Širom Austrije tumara Krampus, zverski parnjak Svetog Nikole, koji plaši nevaljalu decu.
Ali svuda postoji neki bauk. U Francuskoj je to l’Homme Sauvage; u Nemačkoj je Wilder Mann; Poljaci imaju Macidulu kao lakrdijašku varijantu istog bića. Obučen je u životinjske kože, ili slamu i mahovinu, ili granje i lišće. Pola čovek, pola divlja zver – bauk je odraz složenog odnosa koji ljudske zajednice, posebno ruralne, imaju prema prirodi.
Medved je najbliži bauku iz divljine – u nekim legendama on je baukov otac. Zver koja hoda uspravno i zimu provodi u snu. Smrt i preporod posle hibernacije simbolizuju dolazak proleća i novog izobilja. Učesnici festivala prerušavanjem u medveda, kaže Frežer, "iskazuju osobine zveri, ali je istovremeno i kontrolišu".
Tradicionalno, festivali su obred inicijacije za mladiće. Prerušavanje u medveda ili nekog bauka način je da "pokažeš moć", kaže Frežer. Teška zvona na nogama kod mnogih kostima označavaju mušku plodnost.
Pitanje je da li Evropljani – civilizovani Evropljani – veruju da se ovi obredi moraju vršiti da bi zemlja, stoka i ljudi bili plodni. Da li zaista veruju da kostimi i obredi mogu da odagnaju zlo i okončaju zimu? "Svi znaju da u to ne treba verovati", kaže Džerald Krid, proučavalac tradicionalnih običaja maskiranja u Bugarskoj. Savremeni život ih navodi da ne veruju. Međutim i dalje su otvoreni za mišljenje da su stari običaji bili smišljeni s dobrim razlogom.
Možda će vas zanimati i:
-
Tradicija i običaji |
10. Mar 2020.
Narod Mari, poslednji pagani Evrope
-
Tradicija i običaji |
06. Jan 2021.
Ženski vodeni demoni starih Slovena: Gde žive rusalke, kada se pojavljuju i kako kažnjavaju?
-
Tradicija i običaji |
11. Apr 2020.
Rođenje deteta, slave, posmrtni kult: Hleb u narodnoj magiji balkanskih Slovena
-
Tradicija i običaji |
15. Feb 2020.
Maske u Srbiji: Veza sa onim svetom
