Rimsko osvajanje Grčke i bitka kod Pidne: Jedan magarac je započeo sukob, a pomračenje Meseca najvilo masakr

Rimsko osvajanje Grčke nije teklo po planu, ali onda se pojavio iskusni vojskovođa koji je rešio sve u korist Rimljana, a reku Eson obojio u crveno.

Deset godina ranije, Persej je nasledio svog oca kralja Filipa V, koji je već izgubio dva rata protiv Rimske republike. Njegova porodica vodi poreklo od Antigona Jednookog, Aleksandrovog generala, čiji su naslednici preuzeli vlast nad Makedonijom, a od početka 3. veka p.n,e, dominirali su većinom gradova u Grčkoj.

Ubrzo nakon što je Persej stupio na presto, delegacije iz raznih gradova su počele da se pojavljuju u rimskom Senatu, podnoseći žalbe i dokaze o Persejevim diplomatskim željama da uveća svoju moć u Grčkoj. Rat je na kraju izbio zbog napada na Eumena, vladara Pergama i jednog od najvernijih saveznika Rima.

Eumen je preživeo, a neuspeli atentat je dao Senatu izgovor koji mu je bio potreban da proglasi početak tzv Trećeg makedonskog rata. Međutim, generali koje je Rim poslao između 171. i 169. godine p.n.e. nisu imali mnogo uspeha.

Onda se pojavio Lucije Emilije Paul

168. godine p.n.e. komanda nad rimskom vojskom je poverena iskusnom Luciju Emiliju Paulu. Prva stvar koju je uradio je bilo prikupljanje informacija o situaciji u Grčkoj. Odgovor je bio iznenađujući: obe vojske, rimska i makedonska, nalazile su se ulogorovane sa suprotnih strana reke Elpeus (čije je korito bilo suvo), bez namere da se sukobe. 

Nakon što je regrutovao 24.000 pešaka i 1.400 konjanika, konzul je otišao u Grčku. Tamo je odmah po dolasku naredio svom legatu Publiju Scipionu da danonoćno maršira sa četvrtinom snaga do grada Diona, kako bi opkloili Persejevu vojsku.

Jedan dezerter je prijavio plan makedonskom kralju, koji je pokušao da odbije rimski kontingent. Ali Scipionovi ljudi su uspeli da prevladaju nakon žestokog sukoba u planinama između reke Elpeus i Diona, zbog čega je Persej bio izložen napadu na dva fronta. Morao je da neutrališe ovu pretnju što je pre moguće, pa je odlučio da odmah krene na Rimljane stacionirane na drugoj obali Elpe pod komandom Lucija Emilija Paula.

U tom cilju se povukao u blizinu grada Pidne, na čijoj žravnici je makedonska falanga mogla lakše da manevriše. Кonzul ga je pratio, a rimske i makedonske trupe su ponovo bile stacionirane licem u lice na suprotnim obalama reke, ali ovog puta Esona.

Pomračenje Meseca kao loš predznak - za koga?

U noći između 21. i 22. juna došlo je do pomračenja koje je podstaklo praznoverje vojnika sa obe strane. Makedonci su to smatrali lošim predznakom, a i sama bitka je započela na čudan način. Jedan magarac je slučajno prešao reku i našao se u rukama Tračana koji su služili kao ispomoć Perseju. Кada su Rimljani otišli u potragu za životinjom, izbio je prvi okršaj. Ubrzo se i ostatak trupa pridružilo borbi.

Međutim, Persej je na svojoj strani imao prednost terena: na ravnici se makedonska falanga rasporedila u formaciju, stavljajući napred koplja dugačka i do 7 m, koja su stvarala teoretski neprobojnu barijeru. Sarisi su lako odbijali legiju, demonstrirajuči na taj način razlog zbog kog je makedonska falanga bila najmoćnija vojsku svog vremena, sposobna da osvoji ceo svet. Ali tokom borbe, Makedonci su izgubili prednost terena i poneseni euforijom borbe, zašli su na nepravilan teren.

Ovo je dovelo do otvaranja prostora između makedonskih vojnika, pa su Rimljani u malim jedinicama prodrli između njihovih kopalja. Koristeći gladijus, tradicionalni rimski kratki mač, legionari su se lako približili neprijateljima, čiji oklop nije bio napravljen za borbu prsa u prsa. Legionari su sa druge strane, imali kompletnu odbrambenu opremu.

Pored toga, u njihovoj pratnji su se našla i 34 ratna slona. Sve ovo je brzo izazvalo raspad Persejevih redova i sveopšti masakr. Makedonci su izgubili sve svoje položaje, a legionari su trčali za beguncima da ne bi ostavili preživele koji bi mogli da organizuju novi otpor.

Izginulo je više od dvadeset hiljada Makedonaca i stotinak Rimljana. Mnogi neprijatelji su pobegli u obližnje more i ušli u vodu. Tamo su pokušali da se predaju zapovednicima rimskih brodova, ali su oni poslali svoje ljude da dokrajče poražene, a one koji su se vratili na obalu zgnječili su slonovi. Кada su Rimljani sutradan prelazili Eson, njegove vode su još uvek bile crvene boje.

Persej se predao, Lucije Emilije Paul mu je obećao zaštitu, ohrabrujući ga da veruje u milost Senata. Međutim, makedonski kralj u Rimu nije dobio samoilost i svoje posldnje dane je proveo kao zarobljenik u rimskoj vili.

BONUS VIDEO: