Od konkubine do poslednjeg monarha Kine: Izbegla je 'smrt od hiljadu rezova' i pet decenija vladala kao regent

Iako je krajem 19. veka vladala Kinom kao monarh iz senke, Cisi je morala da se suoči sa brojnim problemima tokom svog regenstva dugog pet decenija.

Nije trebalo dugo da se ispolji sva ambicija konkubine Ji. S obzirom na razvoj događaja i jedinim preživelim sinom, ona je organizovala državni udar sa Džen, glavnom ženom pokojnog cara i rizikovala mnogo: ako ne uspeju, doživeće užasnu "smrt od hiljadu rezova".

Ali to se nije desilo i dve udovice su preuzele regenstvo do punoletstva dečaka cara i usvojile su nova imena: Džen je uzela Ci'an, a Ji je postala Cisi.

Vreme reformi

Tokom narednih pet decenija, rukovođenje Кinom su obilježile odluke koje je donosila Cisi. Ona je uspela u kratkom roku da nametne svoj autoritet uprkos inferiornom položaju koji je strogi sudski protokol dodeljivao ženama: udovica carica je predsedavala savetom iza paravana, jer ministri nisu smeli da je vidi, a ona nikada nije kročila u prednji deo Zabranjenog grada jer je on bio rezervisan samo za cara.

Iz tog razloga su joj bili potrebni verni ljudi za sprovođenje odluka, dok je ona kao vladar iz senke upravljala carstvom.

U Кini, mandžurski vladari - koji su dominirali većinskom etničkom grupom Han - bili su podeljeni između onih koji su se protivili zapadnjacima i onih, poput Cisi, koji su želeli da modernizuju Кinu kako bi podstakli ekonomiju i izbegli potčinjavanje Zapadu.

Cisi je bila za modernizaciju, ali ne po svaku cenu: pa je tako za njeno vreme bilo potrebno skoro dvadeset godina da se izgradi pruga jer je to moglo da "poremeti" duše umrlih, a isto tako nije želela da gradi tekstilne fabrike jer je to značilo da će veliki broj žena ostati bez posla. 

Uprkos kritikama, Cisi je polako izmenila svoju zemlju i uvela red u nju tako što je otplatila račune, stvorila jaku mornaricu i promovisala otvaranje prema svetu uz pomoć stranaca, organizovala carinu i sprovodila brojne diplomatske misije kao ambasador.

Pošto je Tongdži postao punoletan, Cisi je morala da se povuče 1873. godine. Ali njen sin nije bio zainteresovan za vladu - više je voleo operu i žene. Međutim, ono na šta niko nije računao jeste da će Tungdži umreti sa nepunih 20 godina, tokom 1875. godine. 

Pokojni Tungdži nije ostavio naslednika, pa je Cisi ponovo preuzela uzde kao regent za novog cara, trogodišnjeg Guangsija.

Sve se menja

Međutim, kada je Cisi morala da prepusti vlast punoletnom caru 1889. godine, sve je počelo da se menja. Naime, Guangsi je obrazovan u maniru najrigoroznije konfučijanske tradicije i u sumnji prema svemu što je zapadno. Njagovo nerazumevanje savremenog sveta dovelo je do napuštanja pomorskog programa i dovelo do katastrofalnog poraza od Japana 1895. godine.

Кriza je učinila da se Cisi vrati kao de facto vladar. Da bi to postigla, nije oklevala da zapreti Guangsiju kako će razotkriti sumnjive poslove jedne njegove konkubine, koje je obavljala pod njegovom zaštitom.

Napetost između Cisi i cara, kao i između reformista i tradicionalista, bila je toliko velika da je čak pokušana i zavera protiv nje - ali bezuspešno. Vlasti su zapretile Cisi napadima ako ne zabrani nacionalistička društva, ali je ona odbacila ultimatum i objavila im rat koristeći pobunjenike Bokserskog ustanka kao udarnu silu.

Кina je na kraju poražena, ali je vladajuća elita podržala Cisi i njenu Uredbu o kajanju, u kojoj je sebi zamerala razaranja izazvana ratom. U januaru 1901. godine došlo je do reformi koje su zabranile mnoge aspekte tradicionalnog kineskog života: brakovi između Hana i Mandžura su bili dozvoljeni, lotos stopala su zabranjena i otpočela je era slobode štampe.

Smrt ju je zaustavila pre nego što je završila svoj posao, 15. novembra 1908. godine. 

BONUS VIDEO: