Možda prva IMPERIJA na svetu: Osnovao ga je moćni Saragon, a nestalo je misteriozno - šta se desilo sa Akadskim carstvom

Mnogi istoričari smatraju da je Akadsko carstvo prvo carstvo na svetu. Osnovao ga je moćni Saragon, a vrhunac je dožovelo u vreme 'božanskog' Naram-Sina. Zbog čega je nestalo?

Period mesopotamske istorije koji je prethodio osnivanju Akadskog carstva arheolozi nazivaju ranim dinastičkim periodom, koji je trajao od oko 2900. do 2350. godine pre nove ere. U ranom dinastičkom periodu došlo je do uspona gradova-država u južnoj Mesopotamiji, među kojima i Ura, Uruka, Lagaša i Kiša, koje su često međusobno ratovale. Ipak, iz dosadašnjih poznatih izvora se zaključuje da su, uprkos čestim sukobima, ovi gradovi-države, bili kulturno homogeni.

U ranom periodu, dok su severom Mesopotamije vladali Akađani, južnim delom vladali su Sumeri, koji su takođe imali svoje gradove-države koje su se borile jedne protiv drugih.

Tokom 24. veka pre nove ere, usponom Akadskog carstva, situacija u Mesopotamiji se promenila. Po prvi put u istoriji regije Akađani i Sumeri su potpali pod jednu vlast - akadsku. Odgovoran za ovo ujedinjenje bio je Saragon od Akada.

Prvi vladar Akadskog carstva

Zbog nedostatka materijalnih izvora iz tog vremena, o Sargonovom životu se ne zna mnogo. Odgovor delimično leži u činjenici da Akad, glavni grad Akadskog carstva, tek treba da bude pronađen. Istraživači se zbog toga oslanjaju na izvore nastale u istom periodu na drugim mestima, ili na one napisane kasnije. O Saragonovom životu, na primer, najviše se saznaje iz legendi i nardonih priča, nastalih nakon njegove smrti.

Legende kažu da je Sargon kao beba pronađen kako u korpi koja je plutala na reci. Pronašao ga je baštovan koji ga je usvojio i odgajao kao rođenog sina. Identitet njegovog pravog oca nije poznat, dok se za njegovu majku kaže da je bila hramska prostitutka ili sveštenica u gradu na srednjem Eufratu. Iako je Sargon, kao i čovek koji ga je usvojio, bio skroman baštovan, i nije imao uticajnih rođaka, uspeo je da dobije položaj peharnika vladara Kiša.

Prema priči Legenda o Sargonu, vladar Kiša - Ur-Zababa - je iz nepoznatog razloga imenovao Sargona za svog peharnika. U to vreme to je bio veoma važan položaj, izuzetno blizak vladaru i podrazumevao je veliko poverenje.

U Legendi o Sargonu, Sargon sanja kako je Ur-Zababu mlada žena udavila u velikoj reci krvi. Kada je za svoj san ispričao kralju, ovaj se uplašio i rešio da se otarasi Saragona.

Isplanirao je da Saragonu da ogledalo da odnese glavnom kovaču u E-sikil na popravku. Kada bi ga isporučio, kovač je trebalo da Saragona gurne u kalup i da ga ubije. Međutim, pre nego što je Saragon stigao do kovača, zaustavila ga je boginja Inana i rekla da se E-sikil (hram) sveto mesto i u njega niko zagađen krvlju ne sme da uđe. Tako je Saragon, slušajući boginju, ogledalo predao ispred hrama i izbegao smrt.

Kada je kralj video Saragona živog, uplašio se još više. Tada odlučuje da ga pošalje kralju sumerskog Uruka sa porukom u kojoj je pisalo da ubije glasnika. Kraj priče je nepoznat jer je ostatak legende izgubljen, a pretpostavlja se da je u njemu opisano na koji način je Saragon postao kralj. Poznato je da je - kada je došao na vlast - napao i pobedio kralja Uruka i oprao ruke u 'donjem moru' što je simbolično značilo da su Sumeri pod njegovom vlašću.

Nakon osvajanja južne Mesopotamije, Saragon je nastavio da širi carstvo. Pokrenuo je vojne kampanje na istok, osvojio Elam. Pomerio je granice Akadskog carstva i na zapad i zauzeo Mari i Eblu, dve države u današnjoj Siriji koje su se neprestano međusobno borile za prevlast.

Jedna od najvažnijih posledica Saragonovih osvajanja bilo je uspostavljanje trgovačkih puteva. Roba je bezbedno putovala Eufratom sa severa na jug, kedrovina je stizala iz šuma današnjeg Libana, dok se plemeniti metal dobijao iz rudnika u planinama Taurus. Ali Akađani su trgovali i izvan granica svoje države, čak i sa Indijom.

Nasleđivanje prestola u Akadskom carstvu

Sargon je vladao od oko 2334. pre nove ere do svoje smrti, oko 2279. pre nove ere. Nasledio ga je Rimuš, jedan od njegovih sinova. Drugi vladar Akadskog carstva vladao je oko devet godina i snažno se borio da održi carstvo. Tokom njegove vladavine izbile su brojne pobune, ali je Rimuš uspeo uspešno da se izbori sa njima.

Prema predanju, Rimuša su ubili njegovi zvaničnici. Nasledio ga je stariji brat Maništušu. On je uspeo da stabilizuje pobune u carstvu, pa je usmerio svoje resurse na - današnjim rečnikom rečeno - spoljnu politiku. Osim pokretanja vojnih pohoda, Maništušu je i ojačao trgovinske odnose sa stranim silama. Kao i njegovog prethodnika, Maništušua su takođe ubili njegovi zvaničnici.

Vladavine Rimuša i Maništušua istorija često zaboravlja jer su se desile u "sendviču" između dva najveća vladara Akadskog carstva, Sargona, pre njih i Naram-Sina, posle njih.

Naram-Sin je bio četvrti vladar Akadskog carstva. Bio je unuk Sargona i sin Maništušua. Tokom njegove vladavine, koja je trajala od oko 2254. do 2218. godine pre nove ere, Akadsko carstvo je dostiglo svoj vrhunac. Naram-Sin je nastavio vojna osvajanja svog oca i dede napadajući regione zapadnog Irana i severne Sirije.

Zbog svojih uspešnih vojnih ekspedicija, Naram-Sin je dobio titulu "Kralj četiri ugla univerzuma". Pored toga, Naram-Sin je dobio status 'živog boga'. Stela, poznata kao Pobednička stela Naram-Sina (danas se nalazi u muzeju Luvr u Parizu), prikazuje Naram-Sina većeg od svih drugih figura oko njega kako nosi rogat šlem na glavi. Obe karakteristike ukazuju na božanski status kralja.

Osim vojnih pobeda, zabeleženo je da je Naram-Sin standardizovao ekonomiju carstva. Takođe, svoje ćerke je postavio za vrhovne sveštenice važnih kultova u mesopotamskim gradovima-državama, čime je dodatno naglasio svoj božanski status.

Posle spektakularne vladavine Naram-Sina, stvari su krenule nizbrdo. Naram-Sinov sin i naslednik, Šar-Kali-Šari, morao je da se nosi sa spoljnim pretnjama, pa su Akađani iz ofanzive prešli u defanzivu. Ipak, uspeo je da ordži carstvo.

Nakon njegove smrti, međutim, izgleda da je došlo do borbe za presto. Neke od gradova-država u južnoj Mesopotamiji su ovo iskoristile da ponovo potvrde svoju nezavisnost, što je rezultiralo gubitkom teritorija za Akađane. Poslednja dva vladara Akadskog carstva bili su Dudu i Šu-Turul. U to vreme, međutim, Akađani više nisu kontrolisali carstvo nego samo region oko svog glavnog grada.

Izvor: Ancient Origins

PRETPLATITE SE NA ČASOPIS NATIONAL GEOGRAPHIC NA SRPSKOM JEZIKU!