Neprijateljska vojska je bila brojčano nadmoćnija: Kako je Julije Cezar pobedio u Galskim ratovima?

Između 58. i 52. godine p.n.e., Julije Cazar je predvodio rimsku vojsku protiv Gala. Iako brojčano nadjačan i sa poluprofesionalnom vojskom, one je iskoristio određene prednosti i uspeo da se trijumfalno vrati u Rim.

Početkom marta 58. godine p.n.e,, Julije Cezar je preuzeo svoju novu poziciju. Tokom narednih osam godina, u nizu smelih pohoda, potčinio je rimskoj vlasti dobar deo teritorija današnje Francuske i Belgije, pa čak i izvršio prodore u Britaniju i Nemačku. Do kraja svog mandata, Cezar je proširio granice Rimske republike na centralnu Evropu i postao jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi u Rimu. Međutim, Galski rat nije bio vojna parada za Cezara i njegove trupe, pošto su Gali pružili odlučan otpor i u nekoliko navrata porazili Rimljane. Kako je to uspeo?

Agresivan, brz i sklon preuzimanju rizika

Dolazak Julija Cezara u Galiju i preuzimanje vodeće uloge, bio je ključ rimskog trijumfa. Njegov stil komandovanja se može sažeti u tri reči: agresivnost, brzina i rizik. Rimski generali su u antičkom svetu imali izuzetnu reputaciju, ali i među njima Cezar se ističe kao izuzetno agresivan komandant. Njagov metod u vojnim operacijama je uvek bio isti: pronađite neprijateljsku vojsku i uništite je. 

Još jedna glavna karakteristika Cezarovog stila ratovanja bila je brzina. U slučaju Galskog rata, njegova sposobnost da vrlo brzo pokrene vojsku imala je poseban značaj, jer mu je to omogućilo da nadoknadi svoju glavnu slabost - bio je brojčano nadjačan od strane svojih neprijatelja. 

Takođe, Cezar je često rizikovao i to u situacijama, u kojima drugi generalni ne bi ni pomišljali da urade nešto slično. Nema sumnje da su mnoge od ovih opasnosti bile savršeno proračunate - o čemu svedoči i činjenica da nikada nije doživeo veliki poraz - ali postoje trenuci kada se to graničilo sa katastrofom. Između 55. i 54. godine p.n.e. predvodio je deo svoje vojske u odvojenim pohodima na Britaniju. Cezar je zanemario pripremu i omalovažio opasnost koju su predstavljale česte letnje oluje u Lamanšu. U oba pohoda izgubio je deo svoje flote i bio na ivici da bude zarobljen, ali sreća ga nije napustila i uspeo je da se vrati na kontinent sa većinom svoje vojske.

Srećom po Cezara, on nikada nije morao da se suoči sa svim Galima odjednom, pošto su bili podeljeni na više od četrdeset nezavisnih gradova. Na kraju krajeva, politički život galskih naroda, sa raznim frakcijama plemića koji su se međusobno žestoko takmičili za moć i prestiž, nije se mnogo razlikovao od onog u samom Rimu, a Cezar je iskoristio svoje iskustvo da vešto iskoristi ove podele.

Disciplinovana vojska

Cezar je znao da konačni rezultat njegovih pohoda zavisi od njegovih trupa. Iz tog razloga, on je bio ono što bismo danas kvalifikovali kao odličan motivator, sposoban da natera svoje ljude da se posvete dušom i telom svakom zadatku, bilo da je u pitanju marš, opsada ili bitka. Rimski vojnici možda nisu pojedinačno bili hrabriji ili jači od svojih galskih rivala, ali su kolektivno bili disciplinovaniji. Zbog svega ovoga, rimske jedinice su bile efikasnije u borbi od galskih.

Možda najjasniji primer toga jeste bitka na reci Sabis, 57. pre p.n.e.., u kojoj su antički Belgi iznenadili Rimljane dok su gradili logor. Napad je sigurno bio veliko iznenađenje za legionare, ali su im profesionalizam i obučenost omogućili da prebrode hitnu situaciju. Cezar je naredio svojim trupama da formiraju borbenu liniju, što su morali da urade za nekoliko minuta - koliko je Belgima bilo potrebno da pređu Sabis. Кrajnji rezultat je bila pobeda Rimljana.

Njegovi centurioni su prezirali smrt i bili primer svima

Oni koji su na kraju garantovali koheziju legija bili su centurioni. Svaka legija imala je šezdeset istih, koji su komandovali grupom od osamdeset ljudi. Od njih se u borbi očekivalo da pred svojim ljudima iskažu hrabrosti i prezir prema smrti, a očigledno je da su to često činili - sudeći po nenormalno visokom broju žrtava koje su pretrpeli u nekim bitkama. 

"Galski ratovi", delo koje je sam Cezar napisao kako bi veličao svoja osvajanja, prepuni su herojskih priča o centurionima: Publije Sekstije, uprkos tome što je bio bolestan i bez hrane nekoliko dana, organizovao se sa drugim centurionima na kapiji logora dovoljno dugo da održi odbranu, boreći se dok se nije onesvestio od zadobijenih povreda itd..

Ali najistaknutiji je slučaj centuriona Lucija Vorena i Tita Pulona. Cezar ih predstavlja kao dva oficira koji se takmiče - ko je od njih dvojice hrabriji. Vrhunac je postignut u zimu 54. p.n.e., kada su bili deo legije koju su u logoru opsedali Nervi. Tokom napada na rimsku bazu, centurion Pulon je napustio logor i sam se suočio sa grupom ratnika, a u stopu ga je pretio Voren. U očajničkoj borbi, dva centuriona su jedan drugom spasla živote i uspela da se živi vrate u rimski logor, a da, po rečima Cezara, "nije bilo moguće proceniti koji je po hrabrosti bolji od drugog".

Majstori bez premca kada je opsadno ratovanje u pitanju

Tehnološka superiornost je takođe bila odlučujuća u konačnoj pobedi Rimljana, posebno u pogledu osvajanja gradova. Rimska vojska je u to vreme znala za veliki broj opsadnih taktika i mašina koje su se mogle koristiti u napadima na tvrđave, poput pokretnih kula, artiljerije i ovnova. 

Izvor: Profimedia

Najpoznatiji i najspektakularniji primer opsade galskog grada bio je onaj kod Alezije. Da bi zauzeo grad u koji se sa svojom vojskom sklonio Vercingetoriks, vođa pobune iz 52. godine p.n.e. protiv rimske vladavine, Cezar je naredio da ga vojska opkoli. Ovo je podrazumevalo izgradnju "zida" sa kulama na svakih 25 metara, zaštićenih sa dva jarka, od kojih je jedan bio ispunjen vodom. Ispred jama nalazio se prostor sa zamkama koje su uključivale naoštrene kočiće zabijene u rupe i male metalne šiljke skrivene u travi. Da bi se odbranio od dolaska galske spasilačke vojske, Cezar je izgradio jamu dugu 21 kilometar, dizajniranu da zaštiti svoju vojsku od napada spolja. Konačno, Cezar je porazio i vojsku kod Alezije i neprijateljsku spasilačku vojsku, uprkos tome što su zajedno bili znatno brojniji.

Tako se kombinacija poluprofesionalne vojske predvođene briljantnim generalom sa velikom sposobnošću da zauzme gradove pokazala kao previše za Gale. Svaki put kada su se suočili sa Rimljanima u otvorenoj bici bili su poraženi, dok su Rimljani, sa svoje strane, uspešno završili sve opsade koje su preduzeli, osim one kod Gergovije.

Ovo ne bi trebalo bilo koga da navede kako je ishod rata unapred odlučen. U nekoliko navrata Cezarova situacija je poređena sa ogromnom kućom od karata: jedan pogrešan poraz je mogao sve da sruši. Ali ono što je zaista važno je da se to nikada nije dogodilo i da su Cezarova osvajanja zauvek promenila istoriju Galije i samog Rima.ć

BONUS VIDEO: