Brata je u majčinom naručju ubio da bi došao na vlast, a podanike iz čistog hira: Karakala - car megaloman

Danas je poznat kao Karakala, ikao ovaj nadimak koji je dobio zbog ogrtača koji je uveo u modu nikada nije zvanično korišćen tokom njegove vladavine.

Кada je njegov otac došao na presto, preimenovan je u Marka Aurelija Antonina kako bi se odala počast upravo preminulom caru Marku Aureliju. Novi vladar je imenovao Кarakalu i drugog sina Getu za naslednike, a da bi ojačali dinastiju - oženio je Plautilu, ćerku Plaucijana, prefekta pretorijanaca i prijatelja cara.

Rim svedoči još jednom bratoubistvu

Još dok je njegov otac bio živ, Кarakala je počeo da se žali na prekomernu moć koju je njegov tast akumulirao i počeo da mrzi svoju ženu. Tako je poverovao i da Plaucijan sprema napad na njega i njegovog brata Getu, a kada ga je pozvao u palatu, bacio se na njega u besu da ga ubije. Septimije je naredio da se Plaucijan diskretno pogubi, a Plautila utamniči. 

208. godine sa svojom porodicom je otišao u Britaniju da se suoči sa lokalnim plemenima, a njegov otac se nadao da će postavljanjem Кarakale za svog poručnika pomoći da se ukroti njihov buntovnički karakter. Ali u februaru 211. godine car je preminuo u Jorku. Tada je rivalstvo koje je vladalo između dva brata dramatično eskaliralo.

Nakon što su ih trupe proglasile za careve, Кarakala i Geta su krenuli u Rim sa očiglednom namerom da podele vlast. Međutim, kada je stigao tamo, Кarakala je tražio da se sastane sa bratom i majkom. Tokom razgovora, Кarakala je naredio gardi da ubiju Getu i on je umro u majčinom naručju, uzvikujući: "Majko, majko, dala si mi život, majko, pomozi mi, ubiće me".

Sledećeg dana je Senatu izneo cinično objašnjenje, da je delovao u odbrani i čak se pravdao primerom legendarnog Romulovog ubistva Rema. Usledio je masakr između Getinih pristalica i onih koji su imali neke veze sa carskom vlašću.

Nije srebro sve što sija

Po preuzimanju prestola Karakala je sproveo niz populističkih mera i izgradio brojne velelepne građevine. Sjaj je bio kratkog daha, a ustav iz 212. godine je povećao pritisak na poreske obveznike. Ono što narod nije znao jeste da je njegov dupli denar imao manju vrednost od prostog jer je imao manji udeo srebra. To je, dakle, bila devalvirana valuta. 

Ubrzo su do njih počele da pristižu i priče o kapricioznim ubistvima cara. Izvori otkrivaju da je Кarakala, nakon što je saznao da mu se Aleksandrijani rugaju što je ubio brata, otputovao u grad da se osveti. Okupio je svu omladinu na jednom mestu - a zatim je poslao svoje vojnike na njih da ih masakriraju. U Partiji je prevario kralja Artabana IV predlogom za brak sa njegovom ćerkom. Кarakala je otputovao u kraljevstvo na venčanje, ali su usred slavlja njegovi vojnici napali nenaoružano lokalno stanovništvo. Prema procenama antičkih istoričara ukupan broj žrtava tokom njegove vladavine bio je 20.000 ljudi.

Njegova megalomanija ga je navela da sebe poredi sa Ahilejem, ali i sa Aleksandom Velikim. Navodno je prilikom posete Aleksandriji, otvorio grobnicu svog heroja i skinuo odeću sa njega kako bi izgledao isto. Ovakvo ponašanje je na kraju rezultiralo smrću.

8. aprila 217. godine, prilikom posete lokalnog hrama u blizini grada Кarasa, u provinciji Azija, njegova pratnja je zaustavljena nasred polja. Jedan od vojnika mu je zabio nož u leđa, a pretpostavka je da ga je poslao pretorijanski prefekt Makrin, koji će ga i naslediti na prestolu.

Tako je umro čovek za koga se govorilo da nije posedovao nijednu od vrlina naroda čije poreklo je imao, već njihove mane: bezobzirni kukavičluk Gala, surovost i grubost Afrikanca i podmukli karakter Sirijca.