Kako je nepismeni seljak postao vizantijski car? Priča o Justinu I i njegovom nećaku Justinijanu Velikom

Kada je kao mladić sa prijateljima otišao u prestonicu Vizantije, Justin nije ni slutio šta ga čeka.

Jedan od njih se zvao Justin, i ono što nije znao je da će čim stigne na konačno odredište biti raspoređen među članove dvorske jedinice, nakon čega će vrtoglavo uspeti na društvenoj lestvici i sesti na presto. A istorija će ga upamtiti kao jednog od osnivača čuvene Justinijanove dinastije i ujaka Justinijana I. 

Justinov uspon ka vrhu

Vizantijskim carstvom je od 491. do 518. godine vladao Flavije Anastasije, u tom periodu Justinijan dobija priliku da se istakne. Vremenom je postavljan na brojne funkcije, od tribuna, senatora do komandanta dvorske straže. Ovo je ujedno i period kada carstvo napreduje, vojska je dobro uhranjena i odevena, problem poreza koji je predstavljao problem u prethodnom periodu je regulisan - a državne kase se pune. 

Međutim, kada je pred kraj Anastasijeve vladavine izbio verskog raskol, vojskovođa Vitalijan podiže pobunu protiv cara koji je podržavao mijafizite. U njegovoj vojsci se našao i dobar deo plaćenika, Huna i Slovena, ali na suprotnoj strani Justin, koji je iz trećeg puta uspeo da odbije napade i na taj način se istakne kao sposoban komandant - flota od stotinak slovenskih čamaca spaljena je "grčkom vatrom", nakon čega se kopnena vojska našla u rasulu. Vitalijan je morao da pobegne u pobunjene provincije. 

Tri godine kasnije, tačnije u leto 518. godine umire car Anastasije. Glas se brzo proširio, a sledećeg jutra svi najviši zvaničnici carstva okupili su se na Hipodormu da odluče šta dalje, jer car nije imenovao svog naslednika. Raspravljalo se i predlagani su razni kandidati, jedan za drugim, smenjivali su se oficiri i činovnici, ali svaki put uzvike podrške su nadglasavali uzvici negodovanja.

Кonačno, izgubivši strpljenje, senatori su se složili oko jednog kandidata - starog i nepismenog Justina. Podržan od strane vojske, on je pristao i proglašen je za cara. 

Narednih 9 godina vladao je car Justin I - ali...

Justin je bio potpuno neobrazovan i nepismen. Stoga se okrenuo svojim savetnicima i ljudima u koje je imao najviše poverenja, jedan od njih je bio i njegov nećak Flavije Savatije, kog je usvojio i dao mu ime Justinijan. On je odlučio da pristupi vlasti na sistematski način - provodio je mnogo vremena u bibliotekama, proučavajući dela najboljih umova tog vremena. Ubrzo, Justin je u potpunosti verovao svom nećaku u svemu što se tiče spoljne politike. 

U međuvremenu je odlučio i da obnovi mir sa Rimom i prizna Halkidonski sabor na kom je definisano da se razlikuju dve prirode Hrista - božanska i čovečja. Po naređenju cara, carigradski patrijarh Jovan II je potpisao "formulu" pape Hormizda i time potpuno promenio versku politiku u carstvu. On je zaista želeo da zaključi verski mir, jer je ustanak plamtio zapadno od prestonice. Ali ovo je izazvalo negodovanje na istoku, a kako će se kasnije ispostaviti nepremostivi jaz između zapadne i istočne hrišćanske crkve. 

S druge strane Persijanci, nezadovoljni uspehom Vizantije na južnim trgovačkim putevima, rešili su da napadnu granice carstva. Justinijan je bio prinuđen da povede vojsku u pravi veći rat od kako je njegov ujak došao na vlast i on se završio tek nakon smrti cara Justina. Koji kad je osetio da mu se približava smrt pristao ma zahteve Senata i proglasio Justinijana za avgusta i naslednika. 

Nakon četiri meseca, 1. avgusta 527. godine izdahnuće najuspešniji seljak iz Dardanije. Njegovo mesto zauzeće Justinijan, jedan od najuticajnijih vladara u istoriji.