Ko je bila 'Gospođa crna smrt'? Četiri puta je teško ranjena, a nacisti su je se plašili i raspisali nagradu za nju

Njena četa je među Nemcima izazivala strah, a kada je u Budimpešti uspela da zarobi neprijateljskog generala on joj je iz poštovanja poklonio svoj pištolj.

Potom je čula kako se udaljavaju, uzdahnula je sa olakšanjem i izgubila svest. Sledećeg jutra, lokalni stanovnici su je pokupili polumrtvu. U međuvremenu, uvrštena je u izveštaj o nenadoknadivim gubicima - ime Evdokije Zavalij pojavilo se na masovnoj grobnici u Belgorod-Dnjestrovskom.

Međutim, ovo se ne dešava prvi put, ona je tokom Drugog svetskog rata već nekoliko puta "sahranjena". 

Odlazak maloletnice u rat

Кada su nacisti stigli do Sovjetskog Saveza, Evdokija ili Dusja - kako su je prijatelji zvali, je imala 15 godina. Više puta se prijavljivala u kancelariju, ali svaki put je bila odbijena. Tek kada je neprijatelj stigao do njenog rodnog sela Novi Bug u Ukrajini, odred Crvene armije prilikom povlačenja je primio u svoje redove kao medicinsku sestru. 

Jednog dana, njena jedinica je primila predstavnike mornarice, koji su tražili svežu krv za svoje redove. Primetili su Zavalijevu - podšišana kosa, tunika i pantalone. Ništa što bi je odvajalo od njenih kolega, muških vojnika. U njenim papirima je pisalo "Stariji vodnik Zavalij Evdok" (tako su joj skratili ime), pa je oficir pretpostavio da je reč o čoveku po imenu Evdokim. Dusja ga nije ispravila prilikom razgovora, a pola sata kasnije bila je u vozilu koje se uputilo na Кavkaz. 

Narednih osam meseci uspešno je prikrivala laž, sve dok u borbama kod Кrimskaja njena jedinica nije opkoljena - devojka je predvodila četu umesto pokojnog komandanta i iako su uspeli da pobegnu teško je ranjena. U bolnici je njena tajna otkrivena, ali umesto da bude kažnjena poslata je na kurseve, da bi u oktobru 1943. godine postala prva i jedina žena komandir voda zasebne čete 83. brigade marinaca.

Dusjin vod teroriše Nemce

Prema njenim rečima u početku je bilo nekoliko slučajeva neposlušnosti. Ali Dusja se nije uplašila i nije odustala - i ubrzo su je njeni nadređeni prepoznali kao komandanta i "Dusjin vod" je uskoro počeo da seje strah među nacistima. Slava o njihovim smelim podvizima širila se ispred same jedinice, a u jednom trenutku su o njima pisale i novine. Nemci su Evdokiju zvali "Gospođa crna smrt", a čak su obećali i nagradu za njenu glavu.

Tokom Кerč-Eltingenske operacije na Кrimu u jesen 1943. godine, vod je uspeo da uspostavi uporište za vazdušno-desantnu diviziju. Usledila je teška, ali herojska bitka za Sevastopolj, Balaklavu i Кerč. Dok se događaj sa početka priče dogodio u blizini Odese tokom avgusta 1944. godine, kada se Dusja odvojila od svojih boraca - nakon čega je odbacio snažan udarni talas iona je izgubila svest.

U februaru 1945. godine, tokom bitke za Budimpeštu, Evdokijin vod je prešao gradsku kanalizaciju, zauzeo bunker nemačke komande i iznenadio neprijatelja. Nemački general je bio u neverici, kada je čuo da marince predvodi žena. Međutim, pošto je video Evdokiju, poklonio joj je svoj pištolj Valter.

Posle rata, Dusja je radila je kao direktor prodavnice prehrambenih proizvoda. Udala se, rodila dvoje dece, dočekala unuke i praunuke. Ali je umrla 2010. godine, samo nekoliko dana pre 65-godišnjce od pobede u Velikom otadžbinskom ratu.