Branio je Jerusalim od Saladina: 'Kralja bez lica' su u boj nosili na krevetu, iako bolestan od gube - narod ga je voleo

19.05.2023 13:43

Njegovo lice je uvek bilo skriveno od radoznalih očiju, a čak i među njegovim najbližim slugama i saradnicima nije bilo mnogo onih koji su uspeli da ga vide. Uprkos ovoj neobičnosti, ljudi su voleli svog kralja zbog iskazane hrabrosti.

Izvor: Wikimedia Commons (Public Domain)

Vilijam od Tira je bio nadbiskup koji se bavio vaspitavanjem i podučavanjem princa Balduina još od detinjstva. Baš on je bio prvi koji je primetio jednu neobičnost vezanu za njega dok se igrao, trčao i skakao sa drugom decom - on bi dobio ogrebotine, ali ga one ipak nisu bolele. Dečaku je ubrzo dijagnostikovana bolest po imenu lepra ili guba, zbog koje koža postaje neosetljiva na bol.

Tokom 12. veka, ova bolest se smatrala veoma ozbiljnom, a ljudi su tzv. gubavce zaobilazili u širokom luku. Oni su uglavnom zatvarani u kuće svoje dane provodili u potpunoj izolaciji od društva, prinuđeni da nose zvonce oko vrata kako bi najavili svoj dolazak. Međutim, kako je dečak iz priče bio sin kralja Amalrika Jerusalimskog njega je bilo nemoguće zatvoriti i izopštiti na taj način.

Umesto toga, mladić je morao da nosi dugu odeću i masku koja mu je prekrivala lice. Кada je napunio 13 godina, nasledio je oca u zatevnoj ulozi i već tada je shvatio da ima malo vremena da zaštiti svoju državu. Godine 1177., u bici kod Mont Žisara suprotstavio se sultanu Saladinu i naterao ga u beg. Sve ovo ga je dodatno ohrabrilo da ostane na prestolu, ali i da organizuje pohode protiv muslimana u odbrani Jerusalima - iako mu je jedna ruka polako gubila funkciju zbog gube.

Stoga je naredio slugama da ga nosile na nosilima i na taj način pokazao naklonost svojim vojnicima prilikom bitaka. Ubrzo je sklopljen i mir sa Sladinom, a zbog sve većeg napredovanja bolesti bio je primoran da upravljanje preda u ruke muža svoje sestre Gi Lizinjana.

Primirje je nakon dve godine prekinuo sam sultan, tako što je napao tvrđavu Кerak. Kako se u njoj u tom trenutku odvijala ceremonija venčanja druge kraljeve sestre, a Lizinjan se uplašio i pobegao sa bojnog polja - neustrašivi bolesni kralj odveden je da spasava tvrđavu na krevetu koji je bio vezan između dva konja, i uspeo u tome.

Smrt "kralja bez lica"

U martu 1185. godine, kralj je preminuo u 24. godini. Nasledeio ga je njegov sestrić Balduin V sa Gi Lizinjanom kao regentom, ali kako je prvi ubrzo premunio, a dugi nije uspeo da opravda nade koje su polagane u njega - dve godine nakon smrti "kralja bez lica", sultan Saladin je zauzeo Jerusalim.

Od tog trenutka o neustrašivom komandantu i vladaru iz srednjeg veka, Balduinu IV sastavljaju se bajke i legende. Iako svoje obećanje nije u potpunosi mogao da ispuni, do kraja je branio svoju zemlju i narod i na taj način ušao u istoriju.