Zašto se 9. maj obeleževa kao Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope?

Šestogodišnji sukob je uvukao u rat 61 državu sveta, odneo veliki broj žrtava. Stoga je morao da se odredi i dan kojim će se na simboličan način proslaviti pobeda, a ovo su događaji koji su obeležili ratifikovanje sporazuma o predaji.

Njegova zamisao je bila da kupi vreme i povuče svoje snage pred Sovijetima, ali i da ubedi Saveznike da se okrenu protiv Staljina. Međutim, kako je Ajzenhauer insistirao na bezuslovnoj predaji, Jodlu nije ostalo ništa drugo sem da potpiše "Dokument o bezuslovnoj vojnoj predaji" u Remsu - 7. maja 1945. godine, koji je na snagu stupao narednog dana u 11:01 po Centralnoevropskom vremenu.

S druge strane, Josif Staljin je zahtevao da nemačka predaja bude obavljena u prisustvu visokih sovijetskih činovnika, zbog najvećeg broja žrtava koji je SSSR podneo tokom Drugog svetskog rata. Takođe, smatrao je da to treba da se obavi u, do skoro, centru nacisitčke Nemačke - Berlinu i od strane glavnokomandujućeg oficira Vilhelma Kajtela. 

Saveznici su pristali na ovaj čin i feldmaršal Kajtel potpisuje dokument o bezuslovnoj kapitulaciji nemačkih oružanih snaga u predgrađu Berlina, 8. maja 1945. godine. Sa jedne strane on, a sa druge vrhovni komandant Crvene armije maršal Georgij Žukov i predstavnik Saveznika maršal Artur Teder. Dok su generali Karlo Spatca i Žan de Tasini bili tu kao svedoci formalnog okončanja jednog od najkrvavijih sukoba u ljudskoj istoriji - iako su nemačke trupe još neko vreme pružale otpor na ratištu. 

Počev od tada, ovaj dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta kao Dan pobede. Ali, kako je 1950. godine na isti dan, ministar spoljnih poslova Francuske Robert Šuman objavio deklaraciju koja je imala za cilj uspostavljanje novog poretka i izbegavanje sukoba među evropskim zemljama - doneta odluka da se ovaj dan proslavlja i kao Dan Evrope. 

Istoričari i danas analiziraju sve događaje koji su prethodili, ali i koji su se dešavali za vreme i posle Drugog svetskog rata. Pored mnogih nesuglasica i različitih mišljenja o akterima, ono što ostaje kao najupečatljivija i nepobitna činjenica jeste da je ovaj šestogodišnji sukob uvukao u rat 61 državu i oko 110.000.000 vojnika od kojih je najmanje polovina izginula, zajedno sa između 38 i 55 miliona civila.