Mnogi istoričari smatraju da treba da znamo što više o izvršiocima i procesima eksperimenata na ljudima, kako bi se odala počast žrtvama. Tako je nastalo istraživanje o Herti Oberhojzer, surovoj lekarki Ravensbrika.
U izveštaju o četvrtom posleratnom suđenju u koncentracionom logoru Ravensbrik, koji je napisao zamenik sudije advokata Halse 1948. godine, navodi se da su medicinski eksperimenti u logoru "na najbrutalniji način izvođeni od strane lekara koji su tamo bili stacionirani radi eksperimentisanja na ljudima, kao na zamorcima".
Ovi eksperimenti na ljudima u Ravensbriku su se odvijali od avgusta 1942. godine, do pred kraj Drugog svetskog rata. Ukupno 74 žene bile su podvrgnute eksperimentima sa sulfonamidom i transplantacijom kostiju, koji su rađeni bez njihovog pristanka. Lili Undun, nekadašnja zatvorenica u Ravensbriku, seća se da su žene, ako bi odbile da se na njima vrši eksperiment, bile "zatvarane u bunkere, a kasnije su operacije na njima vršene silom".
Prvo naređenje da se eksperimenti sprovedu stiglo je od šefa SS-A, Hajnriha Himlera. Nacionalsocijalističko medicinsko osoblje je navelo da su eksperimenti izvođeni kako bi se otkrilo da li je sulfonamid efikasan lek za rane dobijene u borbama. Eksperimet je vršen tako što su strana tela poput drveta ili stakla ubacivala u ciljano napravljene povrede da bi se izazvala infekcija, a onda bi se sulfonamidi koristili za lečenje tih rana. Međutim, iza vršenja ovih operacija nije stajalo nikakvo naučnoobjašnjenje. Eksperimente su izvodili lokalni lekari, poznati kao "Hoenlihen grupa" jer su dolazili iz lokalne bolnice, koja se nalazila u blizini Ravensbrika. Dr Herta Oberhojzer bila je članica ove grupe i bila je odgovorna za postoperativnu negu onih koji su bili podvrgnuti eksperimentalnim operacijama.
Osamdeset šest zatvorenica, većinom Poljakinja, postale su poznate kao "zečevi" iz Ravensbrika kada su ih logorski lekari odabrali za medicinske eksperimente.
Izvori sa sedam različitih suđenja u Ravensbriku i Nirnberškog suđenja lekarima otkrila su da se Oberhojzerova prema pacijentima odnosila izuzetno bezosećajno. Kao što je Kit Mant iz Kraljevske medicinske vojske primetio, njena postoperativna nega je bila "više nego sadistička". O tome svedoče iskazi svedoka — žrtava medicinskih eksperimenata. Na primer, Stefania Lotocka se prisetila da je Oberhojzerova odbijala da pacijentima da vodu. Stanislava Mlodkovska Bielavska je takođe dodala da i kada bi ima dala vodu, mešala bi je sa sirćetom, što je bila očigledno nepotrebna i okrutna ideja Oberhojzerove.
Oberhojzerova nije dovoljno brinula o ranama koje su nanete tokom izvođenja eksperimenta. Izabela Rek navela je da je Oberhojzerova prvo obećala da će joj previti rane i, smešeći se, izašla iz odeljenja. "Tog dana je više nismo videli". Iako je bilo i slučajeva, poput izjave Jadvige Džido, da neko brigu Oberhojzerove opiše rečima "nije loša", ova vrsta svedočenja bila je retka. Na primer, druga žrtva je izjavila da im je "Oberhojzerova rekla da ne može da im da ništa za ublažavanje bolova..." Doktorka je namerno odbila da da morfijum pacijentkinjama, uprkos tome što su vrištale od bolova". Pet žena je umrlo kao rezultat eksperimenata, a šest je kasnije pogubljeno.
Posle rata, Oberhojzerovoj je suđeno u Nirnbergu za 'posebnu odgovornost i učešće' u medicinskim zločinima u Ravensbriku. Osuđena je na dvadeset godina zatvora, ali joj je uračunato vreme koje je već provela u pritvoru, pa joj je kazna smanjena na deset godina. Međutim, ona je puštena 1952. godine i ponovo počela da radi kao lekar u Nemačkoj, što je izazvalo ogorčenje Britanskog medicinskog udruženja. Verovali su da je njen povratak medicinskoj profesiji uvreda 'časti, morala i visokih ideala medicinske prakse.' Njenu lekarsku dozvolu je, međutim, kasnije oduzeo sud Šlezvig-Holštajna u Nemačkoj. Oberhojzerova je umrla u staračkom domu u Nemačkoj 1978. godine.
Pogledajte fotografije u galeriji:
Ona je bila Mengele Ravensbrika, logora u kom su žene nazivane "zečicama" zbog eksperimenata koji su na njima vršeni
Trideset pet žena koje su preživele medicinske eksperimente i užasne uslove u Ravensbriku trpele su doživotne bolove, a mnoge su imale invaliditete. Pored eksperimenata sa kostima i sulfonamidom, u Ravensbriku su takođe izvođeni i eksperimenti sterilizacije. Važno znati više detalja o izvršiocima i procesima ovih eksperimenata na ljudima, kako bi se odala počast žrtvama koje su mnogo propatile tokom rata, a naročito u koncentracionim logorima.
O autorki:
Kejt Doking je diplomirala na Univerzitetu u Kentu 2016. godine. Tekst je pisala dok je bila na master studijama moderne evropske istorije na Univerzitetu u Kembridžu. Tokom njenog tadašnjeg istraživačkog projekta ispitivala je zastupljenost nacističkih počinilaca u britanskim posleratnim suđenjima i novinama. Nada se da će završiti doktorat na Univerzitetu u Kentu o ženama lekarima i medicinskim sestrama tokom Trećeg rajha.
Možda će vas zanimati i:
-
Istorija |
16. Aug 2022.
"Mi nismo ni koliko gubavci, mi smo jedna prezrena i gladna horda": Potresna pisma opisuju život u logoru na Sajmištu
![Kula logora Sajmište]( "Kula logora Sajmište")
-
Istorija |
08. Apr 2022.
10 potresnih fotografija iz Buhenvalda: Ovaj logor je zbog jedne stvari bio posebno perfidan
![Izgladneli zatvorenici iz Buhenvalda]( "Izgladneli zatvorenici iz Buhenvalda")
-
Istorija |
01. Apr 2022.
I nacistima su njene metode bile previše: Posle suđenja je zapamćena kao žena koja je od ljudske kože pravila trofeje
![Ilsa Koh]( "Ilsa Koh")
-
Istorija |
04. Mar 2022.
Dahau - reportaža iz predvorja pakla: "Iza žice skeleti su sedeli na suncu i međusobno jedni drugima trebili vaške"
![Izgladneli muškarci iz Dahaua]( "Izgladneli muškarci iz Dahaua")
