Kako bi sprečili Ruse i dalaj lamu da se udruže, Britanci su pokrenuli invaziju na Tibet: Kako je okončan ovaj sukob?

Početkom 20. veka, Britanci su izvršili invaziju na Tibet kako bi sprečili 13. dalaj lamu da se udruži sa Rusima i na taj način ugrozi njihovu koloniju Indiju i trgovačke puteve ka Kini.

Rusija širi svoj uticaj i pretnje Britanaca

Kada je lord Džordž Кurzon, 1899. godine došao u Indiju da preuzme dužnost vicekralja, prvo što je morao da uradi jeste da se izbori sa rastućim ruskim ekspanzionizmom. Naime, Rusija je upravo tada anektirala regione Merv i Pamir na granici Avganistana sa Persijom i Indijom.

Ruski uticaj je polako prodirao i do Tibeta, i to zahvaljujući budističkom monahu i agentu ruskog cara, koji je uspeo da zadobije poverenje 13. dalaj lame Tubten Gjatsoa i uspostavi dobre diplomatske odnose. Britanci po ovom pitanju u prvom trenutku nisu mogli ništa da urade, jer su vodili rat protiv Bura u Južnoj Africi sve do 1902. godine. Međutim, japanskom objavom rata Rusiji, iskoristili su povoljan trenutak i lord Kurzon šalje pismo dalaj lami sa zahtevom da prekine diplomatske odnose sa Rusima. 

Uprkos pretnjama britanskog lorda, Tubten prezrivo odbija da se pokori. Vicekralj je zatim poslao ambasadora da se sastane sa božanskim tibetanskim kraljem, ali je on zaustavljena na granici i poslat nazad u Indiju.

Napad na Tibet 

Pošto su pregovori propali, 1903. godine je organizovana ekspedicija pod vođstvom generala Džejmsa Mekdonalda i pukovnika Frensisa Janghasbenda. Cilj je bila invazija na kraljevstvo i prisiljavanja dalaj lame da svoju vlast stavi pod britansku upravu. 

Posle nekoliko graničnih okršaja, Britanci su zašli na teritorije Tibeta u decembru 1903. godine. Sa samo 3.000 vojnika i pratnjom od 6.000 ljudi, činilo se da je ova grupa nedovoljna za zauzimanje jednog ogromnog regiona, ali ubrzo je njihovo moderno oružje počelo da pravi razliku.

Međutim, pre ispaljenog metka, prvi neprijatelj sa kojim su okupatori morali da se suoče na tibetanskoj zemlji su bili surovi uslovi, marš na temperaturama ispod nule i na zemljanim putevima prekrivenim slojem leda i snega, koji je vijugao između planina je predstavljao ozbiljan problem. Кombinacija hladnoće i nedostatka kiseonika pokazala se previše za Mekdonalda i on je insistirao na tome da se vrate i sačekaju proleće, ali kako njegovo mišljenje nije delio Janghasbend - marš je nastavljen. 

Put u srce kraljevstva

Nakon najgoreg dela puta, Britanci su se u prvi okršaj sa Tibetancima upustili 31. marta 1904. godine na prolazu Guru. Domet i vatrena moć britanskiog naoružanja je bila toliko silovita u odnosu na zastarele muškete koje su korsitili lokalni stanovnici, da je grupa od 3.000 ljudi brzo potučena. 

Ostavljajući iza sebe oko 1.000 mrtvih na snegom prekrivenom putu, Tibetanci su se povukli prema glavnom gradu Lasi. Napredovanje se nastavilo tokom aprila meseca, sa Janghasbendom koji je predvodio svoje ljudi i Mekdonaldom koji se nalazio u pozadini i sa bezbedne udaljenosti nadgledao lanac snabdevanja.

U junu su Britanci stigli do tvrđave Gjance, poslednje prepreke koju su morali da savladaju pre nego što uđu u prestonicu Tibeta. Izgrađen na vrhu strmog stenovitog brda, u ovaj zamak iz 14. veka je bio smešten garnizon od nekoliko stotina Tibetanaca opremljenih sa nekoliko gvozdenih topova. 

Nasuprot njih, neprijatelji su iskoristili najsavremeniju artiljeriju, čije granate su za svega par dana probile zidove. Ovom pobedom put za Lasu je bio rasčišćen, a Britanci su ušli u prestonicu 3. avgusta - samo da bi otkrili da je dalaj lama pobegao u Mongoliju. Proćiće šest godina dok se opet ne vrati na Tibet. 

U nedostatku najvišeg autoriteta, Janghasbend je ratifikovao konvenciju koja je kraljevstvo stavila pod britanski uticaj. Pored zabrane kazne od sedam miliona rupija, Tibetanci su ukinuli i sve poreze na britanske proizvode ali su se obavezali i da neće uspostavljati diplomatske odnose sa drugim stranim silama. Da bi se osiguralo poštovanje sporazuma, jedan britanski garnizon je stavljen na dužnost u zamak Gjance.