Carstvo Inka možda nije bilo dugog veka, ali su za to vreme uspeli da pokore veliki broj svojih suseda. Ovo su neki od njih.
Carstvo Inka je bilo najveće u pretkolumbovskoj Americi. Tokom nekoliko decenija oni su uspeli da osvoje ili mirnim putem prisvoje druga kraljevstva, sve dok se unutar granica "Zemlje četiri ugla" nije našlo oko 12 miliona ljudi.
Ipak, uprkos reputaciji ratničke kulture, Inke nisu bile ratoborne ili militarističke, iako se nisu plašile upotrebe sile. Pre svega jer su rat doživljavale kao nepotrebno trošenje ljudi i resursa. Kada bi došli u kontakt sa drugim kraljevstvom ili kulturom, prvo su pokušavali diplomatijom i podmićivanjem da pridobiju ljude. Ako ovo nije funkcionisalo, ulazili su u nemilosrdni rat koji je uključivao žrtvovanje neprijateljskih vođa.
Ovo je pet od mnogih kraljevstava koje su moćne Inke pokorile pre dolaska španskih konkvistadora.
1. Činča
Kraljevstvo Činča je formirano oko 10. veka, iako se veruje da su svoj uspon doživeli negde oko 13. veka. Ono što se pouzdano zna, jeste da je bilo smešteno na teritoriji današnjeg zapadnog Perua, kao i da je bilo izuzetnobogato kako pre, tako i nakon osvajanja Inka.
Dve kulture su najverovatnije prvi put došle u kontakt oko 1440. godine, da bi već do 1476. godine Inke u postpunosti asimilovale pripadnike Činča kulture. Koji su imali veoma organizovano društvo sa ljudima podeljenim prema veštinama i specijalnostima koje su posedovali - trgovci, ribari i zanatlije.
Asimilacija Činča je bio miran proces, u kom su Inke postepeno preuzele političku i društvenu moć. O ovome svedoše arheološki nalazi u vidu ceremonijalnih konstrukcija poput one u Tambo Кoloradu, izgrađene od strane Inka u saradnji sa lokalnim graditeljima iz Činča kulture, a ne putem prisile. Međutim, čini se da su Inke ipak bili dominantni vladari jer su određivali pristup unutar spomenute strukture uz pomoć boja, i to tako što su oni mogle da odu bilo gde, dok je pristup vrhovnoj eliti Činča bio ograničen.
Vremenom, ljudi ove kulture su postali ništa drugo do vazali. Usvojili su kulturu i običaje svojih novih gospodara, ali su kao rezultat toga nastavili da uživaju u bogatstvu i stabilnosti.
