Sve je počelo generalom Aleksandra Velikog, a završilo se Kleopatrom: Poslednja staroegipatska dinastija - Ptolomejida

Ptolemej I Soter je bio jedan od generala Aleksandra Velikog i osnivač dinastije Ptolomeja. Porodice makedonskog-grčkog porekla, koja je tokom tri veka vladavine iza sebe ostavila neizbrisiv trag u staroegipatskoj kulturi.

Rođen 367. godine p.n.e. kao sin makedonsko-grčkog plemića po imenu Lago i žene po imenu Arsinoje. Često je spominjan kao prijatelj budućeg kralja, iako je bio oko 11 godina stariji. Vremenom je zadobio njegovo poverenje, pa je 330. godine p.n.e., postavljen za somatofilaksa, jednog od sedam Aleksandrovih telohranitelja i zamenika.

Međutim, nakon Aleksandrove iznenadne i neočekivane smrti 11. juna 323. godine p.n.e., Ptolomej se sastao sa ostalim generalima u Vavilonu da razgovaraju o budućnosti carstva. U jednom trenutku došli su do kompromisa i Perdika dolazi na mesto regenta, dok su ostali generali dobili svako po važniju oblast. Ptolemej je dobio Egipat.

Mir nije dugo potrajao, a generali su uskoro poželeli da osnuju kraljevstva u oblastima koje su nasledili. Stoga 322. ili 321. godine, Ptolomej uzima Aleksandrovo telo i sahranjuje ga u Egiptu, kako bi ojačao svoj legitimitet u očima i Egipćana i Grka. Ova provokacija nije ostala bez odgovora i Perdika vrši invaziju na Egipat 321. godine p.n.e., započevši prvi od ratova naslednika. Međutim, kako je Perdika ubijen od strane nezadovoljnih pripadnika sopstvenih trupa, rat je okončan.

Ptolomej se proglasio faraonom između 305. i 304. godine p.n.e., a kasnije će dobiti i nadimak Soter tj. "Spasitelj". Tokom svoje vladavine, suočio se sa brojnim opasnostima izazvanim od strane drugih naslednika Aleksandrovog carstva. Ipak, uspeo je da učvrsti svoju vlast i postavi čvrste temelje, koji će njegovim naslednicima omogućiti da vladaju Egiptom naredna tri veka. 

Asimilacija sa obe strane

Čini se da je tradicija incesta i braka između braće i sestara počela sa sinom Ptolemeja I - Ptolomejem II Filadelfom, koji se oženio sestrom Arsinojom II. Običaj je među samim Grcima izazivao gnušanje, međutim, ovo je preuzeto od samih Egipćana čiji faraoni su praksu smatrali poželjnom kako bi se učvrstila vlast. Što se i desilo. 

Stoga ne čudi da je Grčka manjina postojala privilegovana klasa u ptolemejskom Egiptu i generalno je zauzimala najvažnije položaje u kraljevstvu. Kako je vreme odmicalo, stari Egipćani su u svojoj domovini bili primorani da uče starogrčki kako bi obezbedili sebi istaknut položaj. 

Grad Aleksandrija je postao administrativna i kulturna prestonica kraljevstva sa impresivnim hramovima, palatama i bibliotekama u helenističkom stilu. Za vreme vladavine Ptolomeja II izgrađen je i Svetionik u Aleksandriji, u tom trenutku jedna od najviših građevina na svetu. Još jedna znamenitost vredna pomena je i Aleksandrijska biblioteka, posvećena muzama, koja je sadržala do 400.000 papirusnih svitaka i doprinela ogromnom ugledu grada kao prestonice znanja u antičkom svetu. 

Iako deluje kao da je grčka elite u Egiptu zadržala svoj identitet, grčka i egipatska kultura su se mešale i razvijale tokom perioda vladavine Ptolomeja. U nekim slučajevima, sami vladari iz dinastije su podsticali ove kulturne interakcije. Pa je tako Ptolomej I favorizovao obožavanje Serapisa kao glavnog boga kraljevstva, ali i preuzimanje brojnih drugih tradicija svojstvenih staroegipatskoj kulturi. 

Propast Ptolomeja

Kleopatra VII Filopator je danas najpoznatiji vladar dinastije Ptolomeja i ujedno i poslednji član porodice koji je vladao Egiptom pre nego što je došao pod rimsku vlast. Sredinom 1. veka p.n.e., većina drugih kraljevstava koje su stvorili Aleksandrovi naslednici se našla u sastavu Rimskog carstva. Kleopatra ubrzo našla u problemu, a odnosi između nje i njenog brata i suvladara Ptolomeja XIII su se zakomplikovali, da bi između njih 48. godine p.n.e. izbio građanski rat.

Rimski general Julije Cezar je bio uvučen u sukob i na kraju je stao na stranu Kleopatre, što je rezultiralo ubistvom Ptolomeja XIII već naredne godine u bici na Nilu. Ali i rođenjem zajedničkog sina, kome su rimski vladar i egipatska faraonka dali ime Cezarion. Međutim, nakon Martovskih ida i atentata na Cezara iz 44. godine, Kleopatra se opet našla u nezavidnom položaju, stoga je rešila da se udruži sa Drugim trijumviratom, protiv Cezarovih ubica. 

Ovo je rezultiralo i poznanstvom sa Markom Antonijem, ali i još jednom aferom. Kada su Marko Antonije i njegov kolega trijumvir Oktavijan zaratili 32. godine p.n.e., Ptolemejsko kraljevstvo je uvučeno u još jedan rimski građanski rat. Kleopatra je podržavala svog ljubavnika Marka Antonija, a kada je Oktavijan naredne godine odneo odlučujuću pobedu u bici kod Akcijuma, njihova sudbina je bila zapečaćena, zbog čega su izvršili samoubistvo. 

Tako je Oktavijan - koji će postati prvi rimski car - prisvojio Egipat i načinio ga delom Rimskog carstva.