Da li je priča o pijanoj proslavi i želji jedne kurtizane istinita? Aleksandar Veliki i spaljivanje persijske prestonice

Priče navode da je Aleksandar spalio prestonicu Persijskog carstva - Persepolis, pod uticajem alkohola i kurtizane, dok istoričari navode da se u ovim elementima krije istina o pravom motivu.

Najkraći put do njega vodio je kroz planine Zagros, na čijem glavnom prevoju se nalazio veliki persijski vojni kontingent - spreman da se odupre makedonskom napredovanju i spreči njegov ulazak u prestonicu po svaku cenu.

Prvi napad na persijsku odbranu završio se ogromnim neuspehom i rezultirao je velikim gubicima. Bio je to prvi ozbiljniji neuspeh koji je Aleksandar pretrpeo u svom nadmoćnom i pobedničkom pohodu kroz istočne zemlje. Stoga je bio prinuđen da podeli svoje snage kako bi pokušao da opkoli neprijatelja na oba boka, da bi na kraju uspeo da savlada prepreku zahvaljujući pomoći lokalnog pastira koji je njegovoj vojsci otkrio alternativni put.

Sva okrutnost osvajanja 

Aleksandar je ušao u Persepolis krajem januara 330. godine p.n.e.. Za razliku od onoga što se dogodilo u Vavilonu ili Suzi, makedonski osvajač je dozvolio svojim vojnicima da neometano pljačkaju grad. Neka svedočenja opisuju zločine koje su vojnici počinili nad civilnim stanovništvom kao brutalne, zbog čega su se mnogi opredelili za samoubistvo. 

Naredio je da se sva blaga iz rezidencije Kraljevske palate koje su izgradili Darije I i Кserks, kao i impozantne sala za audijenciju sa stotinu stubova  i impresivne riznice koja je u svojim depozitima akumulirala ogromno bogatstvo od 120.000 talenata, prenesu u Suzu. Već tada je bilo jasno da on nema nameru da zadrži Persepolis za prestonicu, već da je njegov izbor pao na Vavilon. 

Kada je konačno rešio da napusti grad na proleće, Aleksandar Veliki je doneo odluku da spali ceo dvorski kompleks Persepolisa. Iako je njegov general Parmenion otvoreno izrazio svoje neslaganje uz reči da se on na taj način Persijancima "predstavlja" kao nasilan osvajač. Istoričari poput Plutarha i Diodora su uništavanje palate opisali kao impulsivnu i nepromišljenu odluku donetu pod uticajem alkohola. 

Naime, jedne noći, nakon što su prineli svečanu žrtvu u čast starogrčkom božanstvu Zevsu, Aleksandar i njegovi generali priredili su banket u Кserksovoj palati kako tvrde antički izvori. U njemu je bila prisutna i žena, atinska kurtizana Tais. Usred proslave, kada je vino već pomutilo njihove umove, ona je predložila spaljivanje palata kao osvetu za ono što je Kserks učinio Atini 150 godina ranije - uništenje Akropolja.

Predlog je sa oduševljenjem podržao i sam Aleksandar, koji je zajedno sa Taisom predvodio neku vrstu povorke uz zvuke frula i činela, dok su opremljeni bakljama, obilazili palate i palili ih. Makedonski vojnici, koji su izdaleka videli sjaj vatre, odmah su požurili da je ugase, ali kada su stigli na mesto bili su iznenađeni jer su pozvani da se i sami priključe.

Proždrljivost plamena brzo je progutala izrezbarene grede od kedrovog drveta koje su činile krovove palata i prelepe tapiserije koje su krasile njihove zidove. Preko noći, raskošni kompleks palate koji je nekada rađen prema zamilsi kralja Darija I je pretvoren u gomilu ruševina, a antički istoričari navode da se Aleksandar navodno sutra ujtru gorko pokajao zbog učinjenog. 

Šta je bio pravi motiv?

Ideja o opijenom Aleksandru Velikom, koji potpada pod uticaj kurtizane i pali palate da bi se već sutradan i pokajao, više liči na zaplet iz romana nego na istinitu priču. Međutim, postoje elementi koji odaju da nisu svi delovi priče izmišljeni.

Za povorku koja je izazvala požar nalaze se paralele u svečanostima koje su sprovođene za vreme onih posvećenih Dionisovom kultu. A kako stručnjaci tvrde ovde se mora uzeti u obzir da je to bio bog kog je i sam Aleksandar veoma poštovao i u njemu našao inspiraciju za svoje pohode. Pored toga, sam razlog koji je dat kao opravdanje za požar je takođe verodostojan - da se osveti za invaziju Кserksa na Atinu i na taj način pridobije lojalnost Grka koja je bila na klimavim nogama pod uticajem Sparte.

Na kraju krajeva, Makedonski osvajač je uništavanjem glavnog simbola moći Ahemenidskog carstva najverovatnije želeo da pokaže da ga sada kada je stigao tako daleko - ništa neće sprečiti da se zaustavi.