Imao je tešku mladost zbog koje je bio mentalno nestabilan: Najzanimljivije činjenice iz života sultana Ibrahima Ludog

Nakon godina provedenih u zatočeništvu, mladi princ je stupio na presto jedne od najvećih imperija koje je ljudski rod zabeležio. Ipak, on će se ubrzo pokazati kao pogrešan izbor i u istoriji ostati upamćen kao Ibrahim Ludi.

Ibrahim je rođen 1615. godine kao najmlađi sin sultana Ahmeda i njegove omiljene supruge, sultanije Kosem. U narednim godinama, jedan po jedan, sultanovi muški naslednici su doživeli nesrećnu sudbinu, umirali su u borbi oko prestola. Svi sem Ibrahima, kog je stariji brat Murat IV 1635. godine zatvorio u kavez i držao u njemu sve do svoje smrti. Ubrzo potom, kao jedini muški naslednik loze Osmanlija , Ibrahim je preuzeo presto. Ovo su neke od najzanimljivijih činjenica iz njegovog života: 

1. Smrt starije braće i zatvaranje 

Borba za Osmanski tron ličila je na Igru prestola, figurativno govoreći. Kada je Ibrahim imao samo dve godine, njegov otac je preminuo. Od tog trenutka, pa sve do 1635. godine i proglašenja Murata IV za sultana, trajao je buran period previranja. Kasim i Bajazit su ubijeni dok je najmlađi od braće ostao u životu — ali zatvoren. 

2. Život u zlatnom kavezu dovodi do ludila

U tom periodu je u haremima postojao deo koji se zvao "kafesa" — koji je predstavljao zatvor za naslednike prestola. Unutar njegovih zidova osmanski prinčevi su držani pod prismotrom i nije im bilo dozvoljeno da izađu. Kao mladić, ovde je zatvoren i Ibrahim. Istorijski izvori navode da dok je bio tu zatvoren, u kombinaciji sa stresom koji je doživeo prilikom pogubljenja dvojice braće, Ibrahim doživeo mentalni slom.

3. Murat IV umire, a sultanija Kosem interveniše

Pre nego što je te 1640. godine, sultan Murat IV preminuo od posledica ciroze - naredio je da se njegov najmlađi brat pogubi. Nijedno od muške dece sultana Murata IV nje preživelo detinjstvo, a znajući koliko je njegov brat psihički nestabilan, Murat je odlučio da i njemu oduzme život kako ne bi preuzeo presto. Ali ono na šta nije računao jeste sultanija Kosem, Ibrahimova majka, koja je intervenisala i spasila sinu život. 

4. Ibrahim ne veruje

Ibrahim u prvi mah nije poverovao gomili koja je došla da ga proglasi novim vladarem. Blokirao je vrata kafese i nikoga nije puštao unutra, plašeći se da ne prođe kao ostala braća. Tek kad mu je Kamankeš Mustafa-paša pokazao Muratovo beživotno telo i nakon nagovora majke Kosem, Ibrahim je pristao da preuzme tron. 

5. "Koljač carstva je mrtav!!!"

Priče kažu da su ovo bile prve reči slobodnog i novoizabranog sultana, propraćene veslim plesom po haremu. Ono što drugi nisu znali jeste da je umesto starog došao novi koljač. Ali proći će još vremena, pre nego što će to i svi da uvide. 

6. U prvi mah, delovalo je kao da je sve u redu

Spomenuti Kamankeš Mustafa-paša bio je vešt i sposoban političar i diplomata, koji je uspeo da obavi prenos vlasti sa jednog na drugog sultana. Nakon stupanja na presto Ibrahima od Osmanskog carstva, čekao je da vidi kakav će on vladar zaista i biti. Na opšte iznenađenje većine, on se u prvim danima svoje vladavine pokazao kao izuzetno dobar izbor — tražio je mišljenje svojih vezira, pokazivao interesovanje za carstvo kojim upravlja, a čak je imao i običaj da se preruši i ode do grada ili lokalne pijace i "priluškuje" običan narod. 

7. Prvi znaci da sa Ibrahimom nije baš sve kao što treba

Prolazili su meseci, a činilo se da Ibrahim daje sve od sebe da svom narodu bude što bolji vladar. Ali, njegovo zdravlje je počelo da slabi, pojavile su se jake glavobolje i napadi fizičke slabosti. Većina današnjih načnika smatra da su ovo bili prvi simptomi posttraumatskog stresnog poremećaja zbog svega s čime se suočavao tokom odrastanja. Kako su godine prolazile "dobri sultan Ibrahim" postajo je sve nestabilniji. Zbog toga je sultanija Kosem smislila da svom sinu okupira pažnju haremom! Na kraju krajeva, bio mu je potreban i naslednik, što se ubrzo i desilo. Ali ono na šta niko nije računao je činjenica da je Ibrahim imao nezasiti apetit za žene. 

8. Ni njegova deca nisu bila sigurna u njegovoj blizini

Nakon ljubomorne svađe sa ženom, sultanijom Turhan Hatidže, Ibrahim joj je iz naručja preoteo zajedničkog sina Mehmeda i dečaku pretio nožem. Posekao ga je, a onda bacio u bazen. Jedan od slugu odmah je skočio i spasao mladog princa, ali se dečak jedva oporavio od ovog incidenta. 

9. Voleo je one žene koje nije mogao da ima

Ibrahim je imao na stotine robinja u haremu, a ono što je njega najviše uzbuđivalo bile su punije žene i - one koje nije mogao da ima. Jednom prilikom, navodno se zaljubio u lepu muftijinu ćerku i od verskog vođe zatražio njenu ruku. Muftija je znao kakav je Ibrahim čovek, i odbio ga je. I pored silnih zastrašujućih pričao koje su dolazile iz harema, muftija nije mogao ni da pretpostavi da će mu sultan kidnapovati ćerku, a onda, nakon nekoliko dana iživljavanja - vratiti.

10. Sve pare je potrošio na opremanje harema

Ibrahim je bio opsednut haremom (sakupljao je knjige s opisima različitih poza) i većinu novca iz državne kase trošio je na opremanje istog. Tokom njegove vladavine, carski harem je dostigao neviđene razmere luksuza. Žene su imale najmirišljavije parfeme, najfiniji tekstil i najskuplji nakit. Ipak, njegova najveća opsesija — koja mu je u Francuskoj donela nadimak "Le Fou de Fourrures" — ticala se krzna. 

11. Najzloglasnija priča o ludom sultanu

Možda najzloglasnija priča o Ibrahimu ima veze sa sultanijom Sivekar, koja mu je navodno rekla da je jednu od njegovih konkubina "kompromitovao autsajder" ali da ona o tome ne zna više detalja. Danima je besneo i zahtevao informacije o izdajniku koji se nalazi u njegovim redovima. Međutim, kako nijedno ispitivanje nije dalo rezultate, Ibrahim je naredio da se sve žene iz njegovog harema zavežu u vreće i bace u Bosfor. Ukupno 280 žena je udavljeno zbog neutemeljene tvrdnje o izdaji. 

12. Planovi sultanije Kosem se ne ostvaruju

Jedan od glavnih razloga zašto je sultanija Kosem okupirala Ibrahima haremom, bio je taj što je onda ona mogla samostalno da vlada. Ali, nakon što je odlučio da svoje konkubine učini moćnijim od sestara, i ona je konačno izgubila strpljenje za svog mentalno nestabilnog sina.

13. Njegovi bliski saradnici postaju previše moćni

Pored ličnih sumanutih zahteva, on je oko sebe okupio i gomilu ljudi sumnjivog porekla i namera. Jedan od njih bio je i Cince Hoča, koji ga je nagovorio da pogubi dotadašnjeg velikog vezira. U međuvremenu, temelji imperije postajali su sve klimaviji. A zatim je usledio rat sa Venecijom, 1644. godine. Do tada ga je većina trpela, jer njegove odluke nisu bitno uticale na živote većeg broja ljudi, ali nakon što je pokrenut rat sa Venecijom, to se promenilo. Venecija je blokirala Dardanele i prekinula vezu Istanbula sa Mediteranom, što je dovelo do velikih nestašica. A šta je Ibrahim radio dok je njegov narod gladovao? Provodio vreme u haremu i nametao brutalne poreze. 

14. Majka se okreće protiv sina

Godine 1647, posle tri godine sukoba, počela je da se sprema zavera protiv Ibrahima. Najnoviji veliki vezir se udružio, ni manje ni više, nego sa njegovom majkom, kako bi ga svrgnuli s prestola i spasili šta se spasiti moglo. Ali, ništa nije išlo onako kako su planirali. Sultan je naredio da se veliki vezir pogubi, a majku je izbacio iz harema. Konačno je bio slobodan da se neometano zabavlja, dok se katastrofalni rat sa Venecijom neometano nastavio. 

15. Janičari su mu došli glave

Samo godinu dana nakon opisanog događaja, elitna vojna jedinica Osmanskog carstva — Janičari  — rešila je da stane "za vrat" sultanu. Kada su se oni pobunili, Ibrahim i njegovi prijatelji više nisu imali nikakve šanse. Uz to, ni stanovnici Istanbula više nisu mogli da podnesu njegov zulum. Osmog dana avgusta 1648. godine, gnevna rulja se dočepala velikog vezira, i rastrgala ga na komadiće. Zatim su se zaputili ka sultanu, koji je rešio da utočište potraži kod majke. 

16. Povratak u kavez 

Istog dana, stražari su uhvatili Ibrahima i zatvorili ga u palatu Topkapi. Još jednom se našao u kavezu, ali je sve vreme naivno računao da će ga majka zaštititi. Ona je, s druge strane, o svemu imala sledeće mišljenje: "Na kraju, neće ostaviti nikoga u životu. Izgubićemo kontrolu nad vladom. Celo društvo je u ruševinama. Neka ga odmah skinu sa prestola."

Umesto njega na presto je doveden njegov šestogodišnji sin Mehmed. 

17. Smrt

Niko se nije osećao bezbedno dok je Ibrahim još uvek bio živ, čak i ako je bio zaključan u kafesi. Novi veliki vezir je tražio fetvu od verskih vođa da odobre njegovo pogubljenje, a ovog puta nije usprotivila ni njegova majka. Umesto odsecanja glave, sultan se sučio za davljenjem do smrti 18. avgusta 1648. godine i tom prilikom je izustio sledeće reči: "Zar među onima koji su jeli moj hleb nema nikoga ko će se sažaliti na mene i zaštititi me? Ovi okrutni ljudi su došli da me ubiju. Milost! Milost!"