Rimski car koji je obožavao da učestvuje u gladijatorskim borbama: Zbog nedoličnog ponašanja ZADAVLJEN je u kupatilu

Iako su ga se članovi Senata plašili i potajno ga mrzeli, on je u narodu bio voljen. Pre svega jer je obožavao, a prema rečima antičkih izvora i učestvovao u gladijatorskim borbama.

U senci svog oca

Marko Aurelije Komod Antonin Avgust rođen je 31. avgusta 161. godine u Lanuviju, gradu južno od Rima. Bio je drugi sin cara Marka Aurelija, istinskog filozofa i mislioca, ali i političara iskusnog na bojnom polju; i Faustine, koja je svog supruga pratila u bojnim pohodima. Imali su trinaestoro dece, a Komoda je Marko Aurelije imenovao svojim naslednikom. Kasnije se ispostavilo da je ta odluka bila fatalna greška.

Tokom vladavine svog oca, između 161. i 180. godine, Komod se pokazao veoma uspešnim i sposobnim da se izbori sa ozbiljnim krizama i veoma dugim i krvavim ratovima. Poslednjih godina se borio na čelu svojih trupa protiv varvara koji su ugrožavali rimske granice na Dunavu.

Period Komodove vladavine se deli na dve etape: prvu, od 176. do 180. godine, u kojoj je vladao sa svojim ocem i učestvovao kao vojnik u ratu protiv varvara; i drugu, od 180. do 192. godine, kada je vladao samostalno. Tokom ove druge faze, kako je Kasije Dion pisao: "Usledilo je gvozdeno doba, nakon zlatnog perioda".

Što se tiče spoljne politike, to je bio period mira. Međutim, kada se pogleda unutrašnja politika - carstvo je doživelo jedan od najnestabilnijih perioda u istoriji. Sve odluke su imale za cilj da zadovolje careve hirove, a njegov egoizam je doveo do toga da se grad preimenuje iz "Rim" u Colonia Commodiana. Nezadovoljstvo ljudi oko njega je raslo, a njegova sposobnost da vlada je vrlo brzo dovedena u pitanje. 

Bio je žrtva nekoliko zavera, a jedna od najozbiljnijih dogodila se 182. godine, koju su organizovali njegova sestra Lucila i drugi članovi Senata. Ovaj poduhvat je propao i dotadašnje vođe su prognane, a nekolicina njih je nemilosrdno ubijena. 

Od cara do despota

Neprijateljska klima samo je pogoršala promenljiv karakter cara. Postepeno se udaljavao od Senata, čiji članovi su ga mzeli, ali su ga se i plašili. Ali, iako je naredio masovna pogubljenja kako bi ulio strah svojim podanicima i u korenu sasekao svaki dalji pokušaj zavere, on je među narodom bio veoma popularan. Zasluga za ovo, pre svega leži u Komodovoj sklonost ka cirkuskim igrama i gladijatorskim borbama.

Priče navode da se i sam borio protiv nenaoružanih gladijatora i da je mnoge od njih ubio, da nije podnosio bogalje koji su puzali ulicama Rima i da je ubijao životinje, mučio robove i priređivao orgije u kojima je protraćio bogatstvo. Njegovo nedolično ponašanje izazvalo je nelagodu i zavere, sve dok u jednoj od njih nije ubijen 31. decembra 192. godine. Nakon što je prvi pokušaj ubistva trovanjem propao, zaverenici su poslali Narcisa, Komodovog partnera u rvanju da ga zadavi u kupatilu. 

Nakon smrti, proglašen je državnim neprijateljem, anjegove figuralne predstave podvrgnute su praksi damnatio memoriae  — brisanju iz istorije — zbog čega su uništene, a  njegovo ime je uklonjeno iz zvaničnih evidencija. Nakon njegovog ubistva nastupio turbulentan period koji se naziva "Godina pet careva".