Doživotno je oplakivao žrtve atomskih napada, a nijednom nije izgovorio reč - predaja: Car Hirohito i Drugi svetski rat

Pojedini istoričari cara Hirohita vide kao nemoćnog pred svojim vojnim savetnicima, dok drugi tvrde da je njegova uloga u zločinima nesumnjva.

I njega su, poput njegovih prethodnika, prema tradicijama budističkih i šintoističkih sekti, smatrali božanskim carem. U skladu sa ovim tradicijama nije samo car bio božanski, i njegov narod je takođe bio izabran od strane bogova i zaštićen.

Božanstvenost cara bila je ključna komponenta ideologije "imperijalnog puta", ili kodoa. Kodo je promovisao potčinjavanje pojedinih građana državi i podsticao imperijalističku ekspanziju. Hirohitova vlada zastupala je ovu filozofiju u periodu pre Drugog svetskog rata, a ova ideologija bila je ukorenjena u sve pore društva, uključujući i obrazovanje.

Hirohito je vladao Japanom tokom invazijom na Kinu, bombardovanja Perl Harbora i tokom predaje Japanaca saveznicima. Mnogi istorijski izvori prikazuju Hirohita kao nemoćnog. Često ga opisuju kao cara kom su volju nametali vojni savetnici koji su donosili sve odluke. Neki izvori su ga čak prikazali kao pacifistu. Hirohitu nije suđeno za ratne zločine, kao mnogim članovima japanske vlade. Neki lideri okupatorskih savezničkih snaga su se potrudili da potvrde njegovu nevinost jer su verovali da bi očuvanje carske funkcije bilo korisno za sprovođenje promene vlade.

DEBATA O HIROHITOVOJ ULOZI

S druge strane, sve veći broj naučnika, uključujući Herberta P. Biksa koji je napisao i Hirohitovu biografiju nagrađenu Pulicerovom nagradom, kaže da je ovaj car imao više moći nego što mu se pripisuje u pojedinim istorijskim izvorima. Naučnici koji podržavaju ovaj alternativni narativ pripisuju javnu sliku o nemoćnom caru naporima Japanaca da se oslobode cara. Ova grupa naučnika smatra da je narod Japana video prednosti u priči u kojoj Hirohito nije odgovoran za postupke države na kraju rata. Međutim, postoje nedvosmisleni istorijski primeri u kojima je Hirohito odlučno primenio svoju moć.

On je 1936. godine brzo krenuo da uguši državni udar među japanskim vojnim vođama. Kada je premijer Fumimaro Konoe odstupio 1941. godine, Hirohito je odbio Konoeov predlog za zamenu. To je otvorilo put diktatoru Hideki Tojou.

Biks i drugi autori krive Hirohita za neke od najtežih zločina koje je počinila japanska vojska. Careva kancelarija je odobrila upotrebu hemijskog oružja tokom rata u Kini. Tvrde i da je Hirohito takođe znao za maltretiranje ratnih zarobljenika i za ubistvo i mučenje civila u Nankingu. Ništa nije učinio kako bi zaustavio ove ratne zločine ili da kazni vojne vođe uprkos svojoj moći da to učini. Ovi slučajevi zapravo odgovaraju obrascu krivice za Hirohitovo nečinjenje.

Ostao je nem čak i tamo gde je akcija mogla da spreči rat. Invazija na Mandžuriju počela je bez odobrenja iz Tokija, ali je Hirohito ipak pristao kada je dobio uveravanja da bi vojska pobedom mogla da proširi njegovo carstvo. Pre rata sa Sjedinjenim Državama, potcenio je američke primedbe na njegov savez sa Nemačkom i Italijom. Iako je prvobitno oklevao da krene u rat, kasnije je, uprkos prigovorima nekih njegovih savetnika, potvrdio plan za napad na Perl Harbor. Šta više, počeo je više da kontroliše vojne poslove uoči napada na Perl Harbor i prisustvovao je Konferenciji vojnih savetnika, što je bilo neobično. Prema rečima pojedinih svedoka, pokazao je vidnu radost zbog vesti o uspehu iznenadnih napada.

HIROHITOVA ODLUKA O PREDAJI

Hirohitova odluka da odobri napad na Perl Harbor na mnogo načina je uticala na dalji tok čitave istorije. Već zahuktali projekat izrade atomskog oružja u Sjedinjenim Državama, koje su se nakon napada na svoju luku i zvanično priključile ratu, dobio je cilj. Svet je uveden u atomsko doba, a način ratovanja i geopolitički odnosi zauvek su promenjeni kada su Sjedinjene Države bacile su dve nuklearne bombe, 6. odnosno 9. avgusta 1941. godine, na Hirošimu i Nagasaki u Japanu.

Neki istoričari smatraju da je car Hirohito imao šansu da rat okonča ranije, kada je postalo jasno da Japan ne može da pobedi. Fumimaro Konoe bio je jedini visoki državnik koji je na sastanku savetnika 14. februara 1945. godine molio Hirohita da započne razgovore o uslovima predaje. Hirohito nije poslušao Konoeov savet. Uopšteno se smatra da Hirohito nije imao baš veliku ulogu u komandovanju japanskom vojskom, uprkos njegovoj sposobnosti da naredi predaju.

Hirohito je za nuklearni napad na Hirošimu saznao u 19:50, po lokalnom vremenu, 6. avgusta 1945; otprilike dvanaest sati nakon što se dogodio. Dva dana kasnije, car je priznao da rat ne može da se nastavi. Međutim, ni car ni japanska vlada nisu bili voljni da prihvate bezuslovnu predaju. Devetog dana avgusta, bačena je i druga bomba na Nagasaki, a Sovjetski Savez je započeo invaziju na okupirane teritorije. Sledećeg dana, carev kabinet je sačinio "Imperijalni reskript kojim se rat završava". Hirohito je carskoj porodici 12. avgusta izjavio da namerava da prihvati Potsdamsku deklaraciju.

Međutim, prihvatanje Potsdamske deklaracije još uvek nije zvanično priznato kao kraj rata. Zvaničnici kabineta su nastavili da raspravljaju o uslovima predaje i razmatrali kako da sačuvaju imperijalnu moć i status. Uz to, nakon što je Hirohito prihvatio potrebu za predajom, ali pre njegove zvanične izjave savezničkim snagama, došlo je do neuspelog pokušaja puča od strane grupe koja je želela da nastavi rat. Hirohitova odluka je, međutim, bila konačna.

Hirohito je Japancima najavio predaju u istorijskoj radio emisiji. To je bio prvi put ikada da se japanski car obratio naciji na takav način. Govor je bio značajan i po onome što Hirohito nije rekao, a nijednom nije iskoristio reč "predaja".

Hirohito je nastavio da opravdava agresiju Japanske vojske tokom rata i izneo je novu nacionalnu misiju: "Da težimo zajedničkom prosperitetu i sreći svih nacija, kao i bezbednosti i blagostanju naših podanika". Ova nova misija se veoma razlikovala od tradicionalnih imperijalističkih i militarističkih ideologija Hako Ičiua i Kodoa.

POSLE RATA

Neposredno nakon rata, Hirohito se odrekao carske božanstvenosti i potpisao novi ustav koji su izradile američke snage. Ovaj novi ustav smanjio je vlast cara na ceremonijalnu. Hirohito je posetio Hirošimu 1947. godine i do kraja života je javno oplakivao smrti koje su se dogodile tokom atomskih napada. Godine 1971, car Hirohito je rekao da postoje delovi rata zbog kojih mu je "lično žao".

Posle rata, Hirohito je postao otvoreniji nego bilo koji car pre njega. Redovno se pojavljivao u javnosti i objavljivao detalje iz svog života. Posetio je Sjedinjene Države 1975. godine, Tada se sastao sa predsednikom Fordom i položio venac na Grob neznanog vojnika. Do kraja života Hirohito se bavio istraživanjima biologije mora.

U Japanu, svaki car ima svoju eru, a kada umre i on sam uzima ime svoje ere. Car Šova, preminuo je u 1989. godine u Carskoj palati u Tokiu, kao japanski car sa najdužim stažom a nasledio ga je sin Akihito.