Beskućnik koji je prevario naciste: Kako su dva tajna agenta pomoću leša i pisma s trepavicom preokrenuli tok rata?

Jednog prolećnog dana na plaži u blizini Huelve isplivalo je telo muškarca. O čitavom slučaju obavešteni su i nacisti. Ali ništa nije bilo onako kako se činilo.

Kako je smišljeno mleveno meso?

Drugi svetski rat je do kraja 1942. godine promenio svoj kurs, a situacija je počela da se menja u korist Saveznika. Nakon uspešnih akcija u Africi, oni su u jednom trenutku počeli da razmišljaju i o planovima za oslobođenje Evrope. Njihova želja je pre svega bila Sicilija, ali su se plašili da je ovo očigledna strategija. Ona koju će nacisti vrlo brzo da otkriju i spreče. 

Da bi plan sproveli u delo, britanski obaveštajci počeli su da razvijaju operaciju Barkli. Kampanju koja je imala za cilj da širi dezinformacije i natera protivnike da poveruju kako je fokus cele operacije u stvari Balkan. A jedan od ključnih momenata u celoj akciji bila je upravo zavera spomenuta na početku - podmetanje lažnog leša sa "poverljivim" dokumentima koji će naciste navesti na pogrešan trag.

Za čitavu operaciju bili su zaduženi agenti Evan Montegju i Čarls Čolmondel, koji su prvobitno morali da nađu telo nedavno umrle osobe. A takvih je u datom trenutku bilo dosta. Odabran je 34-godišnji Velšanin, Glindur Majkl. Beskućnik, koji je umro nakon što je progutao otrov za pacove. Ubrzo potom, obaveštajci su počeli da grade njegov lažni identitet. I ne, nije bilo dovoljno da mu daju čin kapetana i ime Vilijam Martin. Oko njega je izgrađen čitav imaginarni život, koji je uključivao i verenicu Pam. 

"Nemojte, molim vas, dozvoliti da vas pošalju u plavetnilo na užasan način na koji to rade danas - sada kada smo se našli na ovom svetu, mislim da to ne bih mogao da podnesem", pisalo je u pismu koje su izmislili agenti. Čak su dodali i fotografiju devojke, a kao model im je poslužila koleginica iz MI5 Džen Lesli. Zajedno sa pozorišnim kartama, markicama, priznanicom za verinički prsten, pa čak i obaveštenjem banke u kom se zahteva otplata. 

Ali najvažniji detalj ili bolje rečeno dokument, bio je onaj na kom su agenti ispisali "LIČNO I VEOMA POVERLJIVO", navodno pismo general-potpukovnika ser Arčibalda Naja, zamenika načelnika generalštaba. To je trebalo da sugeriše kako Britanci planiraju da preusmere svoje snage u Grčku i Sardiniju.

Iiii akcija..

Par dana pre nego što je isplivao na obalu, Evan i Čarls su lažnog kapetana odvezli u Škotsku, odatle je podmornicom stigao u zaliv Kadiz i na kilometar od obale bačen u vodu. Kada je posada pokrenula motore podmornice, telo je lako našlo svoj put ka obali. Deo nakon toga je poznat, ali ono što se desilo nakon toga je omogućilo Saveznicima da postignu određenu prednost koja će odlučivati dalji tok rata. 

Iako je Španija, zvanično bila neutralna za vreme rata. Britanska obaveštajna služba je bila upoznata sa činjenicom da su nacisti prisutni i u dosluhu sa vlastima u ovoj zemlji. Stoga, nije trebalo puno vremena da saznaju za leš na obali. I isto tako da pošalju špijuna Adolfa Klausa, da ispita stvar. On je pregledao aktovku i otvorio pismo, koje je nakon čitanja potopio u more, kako bi delovalo da ga nikada nije ni video. Ono što Klasu nije znao, jeste da su Evan i Čarls mislili i na taj detalj, pa su u pismo stavili trepvicu koja bi ispala prilikom otvaranja.

U međuvremenu, Britanci su aktovku i sadržaj iz nje tražili nazad, kako ne bi izazvali sumnju. Kada su otvorili pismo natopljeno slanom vodom, znali su da je udica bačena i da im sada ne preostaje ništa drugo sem da sačekaju Hitlerov sledeći potez.

I na njihovu sreću, nemačka ratna strategija ubrzo se dramatično promenila. Nemci su prebacili tenkove iz Francuske u Grčku, a oružje i ljude na Balkan. Dok su snage na Siciliji preraspodelili, što je Saveznicima omogućilo da je 10. jula 1943. godine zauzmu sa minimalnim brojem žrtava.