Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Jedino sačuvano svetsko čudo starog sveta: Teorije oko izgradnje i dalje su kontroverza, a jedna ima najviše smisla

Teorije o tome kako je izgrađena Velika piramida u Gizi i danas su predmet rasprave. Međutim, naučnici ističu da jedna ima najviše smisla. Kako je izgrađeno ovo jedno od sedam svetskih čuda starog sveta?

 Velika piramida u Gizi Izvor: Shutterstock

Velika piramida u Gizi je simbol Egiptai poslednje je od sedam drevnih svetskih čuda starog sveta. Nalazi se na visoravni Giza u blizini Kaira i građena je tokom dvadesetogodišnjeg perioda za vreme vladavine kralja Keopsa (2589-2566 p.n.e.) iz 4. dinastije.

Sve dok u Parizu 1889. godine nije završena Ajfelova kula, Velika piramida je bila najviša građevina napravljena ljudskom rukom na svetu; rekord koji je držala više od 3.000 godina. Mnogi spomenici su u trenutku svoje izgradnje važili za najviše na svetu. Drugi naučnici su ukazivali i na toranj katedrale Linkoln u Engleskoj, izgrađen 1300. godine, kao strukturu koja je nadmašila Veliku piramidu po visini, ali je, ipak, egipatski spomenik zadržao titulu.

Piramida se uzdiže na visinu od 146 metara, dužine 230 metara, obuhvata površinu od 5,3 hektara i sastoji se od preko dva miliona kamenih blokova. Neki od ovih kamenova su toliko ogromni i teški (kao na primer granitne ploče u Kraljevoj odaji) da njihovo podizanje i tako precizno pozicioniranje deluje nemoguće.

Piramidu je koristeći tadašnje moderne tehnike i naučne analize, prvi iskopao 1880. godine ser Vilijam Metju Flinders Pitri.

 Piramide u Gizi
Piramide u Gizi
Izvor: Shutterstock

Iako postoje mnoge teorije o svrsi piramide, najšire prihvaćeno shvatanje je da je izgrađena kao grobnica za kralja. Međutim, kako je tačno izgrađena, do danas nije potpuno jasno. Istoričari još uvek raspravljaju o teoriji rampi koje su bile postavljene oko spoljašnosti strukture i kojima su se blogovi vukli na svoje mesto. Naučnici pretpostavljaju da su starim Egipćanima ove tehnike bile toliko uobičajene da nisu imali potrebu da ih zabeleže.

Još jedna teorija u vezi sa građenjem spomenika je ta da je izgrađena "na leđima" robova. Suprotno uvreženom mišljenju da su egipatski spomenici uopšte, a posebno Velika piramida,gradili hebrejski robovi, piramide u Gizi i sve druge hramove i spomenike u zemlji gradili su Egipćani koji su angažovani na osnovu svojih veština, za šta su bili i nagrađeni.

Radnički stan su 1979. godine u Gizi otkrili i u potpunosti dokumentovali egiptolozi Lehner i Havas, ali čak i pre nego što su ovi dokazi izašli na videlo, drevna egipatska dokumentacija potkrepila je činjenicu da su egipatski radnici bili plaćeni. S druge strane, nijedan dokaz o ropskom radu (bilo koje etničke grupe) nije pronađen. Egipćani iz cele zemlje su radili na izgradnji spomenika kako bi izgradili večni dom za svog kralja.

Piramide i visoravan Giza

Pred kraj ranog dinastičkog perioda (oko 3150 do oko 2613. p. n. e.) vezir Imhotep smislio je način da stvori složenu grobnicu, drugačiju od bilo koje druge, za svog kralja Džosera. Za vreme Džoserove vladavine (oko 2670. p. n. e.) grobnice su bile građene od blata oblikovanog u skromne humke poznate kao mastabe. Imhotep je tada osmislio plan, ne samo da se mastaba izgradi od kamena, već i da se ove strukture slažu jedna na drugu da se stvori ogroman, trajan spomenik. Njegova vizija dovela je do gradnje Džoserove stepenaste piramide u Sakari.

Ipak, stepenasta piramida nije bila "prava piramida" i, u periodu Starog kraljevstva (oko 2613-2181. p. n. e.), faraon Sneferu nastojao je da poboljša Imhotepove planove i stvori još impresivniji spomenik. Njegov prvi pokušaj, srušena Piramida u Meidumu, bio je neuspešan jer je previše odstupio od Imhotepovog dizajna. Sneferu je, međutim, naučio na svojoj grešci i počeo da radi na drugoj - Savijenoj piramidi - koja je takođe propala zbog pogrešnih proračuna ugla od baze do vrha. Sneferu je, učeći iz prethodnih iskustava, izgradio Crvenu piramidu, prvu "pravu" piramidu izgrađenu u Egiptu.

 Savijena piramida
Savijena piramida
Izvor: Shutterstock

Izgradnja piramide zahtevala je ogromna sredstva i zapošljavanje širokog spektra svih vrsta kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika. Kraljevi iz 4. dinastije – koji se često nazivaju "graditelji piramida" – mogli su da upravljaju ovim resursima zbog stabilnosti vlade i bogatstva koje su sticali trgovinom. Snažna centralna vlada i višak bogatstva bili su od vitalnog značaja za bilo kakve planove za izgradnju piramida, a ovi resursi su se sa Sneferua, nakon njegove smrti, preneli na njegovog sina Keopsa.

Izgleda da je Keops počeo da radi na izgradnji svoje velike grobnice ubrzo nakon dolaska na vlast. Grobnice vladara Starog kraljevstva kojim su upravljali iz Memfisa i obližnje nekropole Sakare već su dominirali kompleksom Džoserovih piramida, a Sneferu je gradio i u drugim mestima kao što je Dašur. U blizini je, međutim, bila i starija nekropola - Giza. Keopsova majka, Heteferes I, tamo je bila sahranjena, a oko njene grobnice nije bilo drugih velikih spomenika, pa je Keops izabrao ovo mesto za svoju grobnicu.

 Džoserova stepenasta piramida u Egiptu
Džoserova piramida
Izvor: Shutterstock

Izgradnja piramide

Prvi korak u izgradnji piramide, nakon odluke o najboljoj lokaciji, bilo je organizovanje radnika i raspodela sredstava, a to je bio posao drugog po snazi čoveka u Egiptu, vezira. Keopsov vezir bio je Hemiunu, njegov nećak, zaslužan za, kako se smatra, projektovanje i izgradnju Velike piramide. Hemiunuov otac, Nefermaat (Keopsov brat) bio je Sneferuov vezir tokom projektovanja i izgradnje piramida, pa je njegov sin najverovatnije bio dobro upoznat sa poslom.

Ta otkrića navela su Zahija Havasa, generalnog sekretara egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete i istraživača National Geographica, da primeti da su u prenesenom smislu Egipat izgradile piramide — a ne obrnuto.

Pisane priznanice, pisma, zapisi u dnevnicima, zvanični izveštaji iz palate jasno pokazuju da je veliki građevinski projekat ostvaren u Gizi u vreme Keopsove vladavine, ali nijedan od ovih dokaza ne ukazuje na tačan način kako je piramida nastala. Očigledna veština primetna kod stvaranja Velike piramide i danas zbunjuje naučnije, ali i sve ljubitelje egipatske istorije.

Upravo veština i tehnologija potrebne za "stvaranje željenog oblika" predstavljaju problem svima koji pokušavaju da razumeju kako je Velika piramida izgrađena. Savremene teorije oslanjaju se na koncept rampi koje su bile podignute oko temelja piramide i penjale se u visinu kako je struktura rasla. Teorija rampe, o kojoj se još uvek raspravlja, tvrdi da su, kada se učvrsti osnova, ove rampe lako mogle da se podignu oko strukture tokom gradnje.

Pored problema nedostatka drveta u Egiptu za postavljanje ovakvih rampi, radnici bi morali guraju ili vuku kamnje po sve većem i većem nagibu, što je iz ugla današnjih naučnika nemoguće. Egiptolozi Bob Brir i Hojt Hobs objašnjavaju:

"Zbog ogromne veličine, izgradnja piramida predstavljala je posebne probleme i organizacije i inženjeringa. Izgradnja Velike piramide faraona Keopsa, na primer, zahtevala je da se više od dva miliona blokova težine od dve do više od šezdeset tona formira u strukturu koja pokriva dva fudbalska terena i koja se uzdiže u savršenom piramidalnom obliku 146 metara u nebo. Njena izgradnja uključivala je ogroman broj radnika, što je zauzvrat predstavljalo složene logističke probleme u vezi sa hranom, smeštajem i organizacijom. Milioni teških kamenih blokova morali su ne samo da budu podignuti na velike visine, već i precizno postavljeni kako bi se stvorio željeni oblik. Problem je u fizici. Što je ugao nagiba strmiji, potrebno je više napora da se objekat pomeri na tom nagibu. Dakle, da bi relativno mali broj muškaraca, recimo desetak, vukao teret od dve tone uz rampu, njegov ugao ne bi mogao biti veći od osam odsto. Geometrija nam govori da bi nagnuta ravan koja se diže na osam procenata, da bi dostigla visinu od 146 metara, morala da počne skoro jednu milju od svog cilja. Izračunato je da bi izgradnja rampe duge milju koja se uzdizala kao Velika piramida zahtevala onoliko materijala koliko je potrebno za samu piramidu - dakle radnici bi morali da izgrade ekvivalent dve piramide u dvadesetogodišnjem vremenskom periodu ."

Varijaciju teorije rampe predložio je francuski arhitekta Žan-Pjer Uden koji tvrdi da su rampe korišćene unutar piramide. Uden smatra da su rampe možda korišćene spolja u početnim fazama izgradnje, ali kako je piramida postajala sve viša, postavljali su ih unutar konstrukcije. Kamenje je unošeno kroz ulaz i uz rampe pomerano na svoje mesto. Ovo bi, tvrdi Uden, objasnilo okno koje se nalazi unutar piramide. Ova teorija, međutim, ne uzima u obzir težinu kamenja ili broj radnika na rampi koji je potreban da bi se ono pomerilo pod uglom unutar piramide i postavilo na poziciju.

 Tunel unutar velike piramide u Gizi
Tunel unutar velike piramide u Gizi
Izvor: Shutterstock

Inženjer Robert Karson, u svom delu Velika piramida: priča iznutra, sugeriše da je piramida izgrađena pomoću energije vode. Karson takođe predlaže upotrebu rampi, ali na mnogo uverljiviji način: unutrašnje rampe su "osnažene" hidrauličnom snagom odozdo i dizalicama odozgo.

Iako Egipćani nisu poznavali dizalicu sa mehanizmom kakav imamo danas, oni su imali nešto poput đerma, dugu motku sa kofom i užetom na jednom kraju i protivtegom na drugom, koji se obično koristila za izvlačenje vode iz bunara. Hidraulična snaga odozdo, zajedno sa dizalicama odozgo, mogla je da pomera kamenje po unutrašnjosti piramide, a to bi takođe objasnilo okna i prostore koje se nalaze u spomeniku, a koje druge teorije nisu uspele u potpunosti da objasne.

I danas je nivo vode u Gizi prilično visok, a bio je još viši u prošlosti. Egiptolog Zahi Havas, pišući o svom iskopavanju Ozirisovog okna u blizini Velike piramide 1999. godine, primećuje kako se "iskopavanje pokazalo kao veoma izazovno uglavnom zbog opasne prirode posla izazvanog visokim nivoom vode". U istom članku, Havas primećuje kako su 1945. godine vodiči u Gizi redovno plivali u vodama ovog podzemnog okna i da je "podizanje nivoa vode u oknu sprečavalo naučnike da ga dalje proučavaju".

 undefined
Velika piramida u Gizi
Izvor: Shutterstock

Dalje, raniji pokušaji iskopavanja Ozirisovog okna - Selima Hasana 1930-ih godine - i zapažanja (iako ne iskopavanja) okna Abdela Moneima Abu Bakra iz 1940-ih - takođe beleže visok nivo vode. Geološkim istraživanjima utvrđeno je da su visoravan Gize i okolni region bili mnogo plodniji u vreme Starog kraljevstva nego danas i da je nivo vode bio veći.

S obzirom na ovo, Karsonova teorija o snazi vode koja se koristi u izgradnji piramide ima najviše smisla. Karson tvrdi da se spomenik "mogao izgraditi samo uz pomoć hidrauličke snage; da je hidraulički transportni sistem postavljen unutar Velike piramide". 

Kada je unutrašnjost završena, cela piramida je bila prekrivena belim krečnjakom koji je sijao i bio vidljiv iz svih pravaca kilometrima oko nje. Koliko god da je Velika piramida impresivna danas, to je spomenik u ruševinama jer je krečnjak davno otpao i korišćen je kao građevinski materijal izgradnju Kaira.

Kada je završena, Velika piramida je sigurno bila najimpresivnija kreacija koju su stari Egipćani ikada videli. Čak i danas, u svom veoma trošnom stanju, Velika piramida izaziva strahopoštovanje. Sama veličina i obim projekta su bukvalno neverovatni. 

Izvor: World History Encyclopedia

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka