Vekovima se antički svet divio ovom svetskom čudu, a onda je nestalo: Šta se desilo sa Zvesovom statuom u Olimpiji?

Velelepnoj statui Zevsa u Olimpiji, antički svet se toliko divio da je uvrštena na spisak sedam svetskih čuda starog sveta. Gde je ona nestala?

Ovo svetsko čudo se nalazilo u drevnoj Olimpiji (zapadni Peloponez) u hramu posvećenom Zevsu. Od arheoloških ostataka od Zevsove statue nije ostalo ništa ali su ostali ostaci Zevsovog hrama na osnovu koga možemo da sudimo o veličini kipa koji se nalazio u njemu.

Zbog čega je podignuta statua Zevsa u Olimpiji?

Olimpija je bila sveto mesto grčkog sveta davno pre pojavljive bogova sa Olimpa. Zevsov hram je podignut na mestu gde se nekada slavila majka zemlja, a i Herin hram je stariji par stotina godina od Zevsovog.

Grčke Olimpijske igre su počele da se održavaju 776. godine pre nove ere, a kao i danas, održavale su se periodično, na svake četiri godine. Tada bi se atlete iz svih grčkih kolonija okupljale i na ovom svetom mestu da se takmiče. U mestu gde se dešavalo takmičenje 466 – 456. godine pre nove ere, podignut je Hram posvećen vrhovnom bogu Zevsu. Bio je velelepan, ali jedan detalj mu je nedostajao - statua samog Zevsa.

Statua Zevsa u Olimpiji izgradnja

Izgradnja Zevsove statue je poverena čuvenom atinskom vajaru Fidiji. On je već imao bogato iskustvo u izgradnji sličnih statua; radio je nekoliko statua u Atini za vreme Perikla, pa se nametnuo kao logičan izbor.

Izgradnja ove impozantne statue započeta je 433. godine pre nove ere. Statua Zevsa koji sedi na tronu od kedrovine bila je visoka oko 12-13 metara, a osnova joj je bila širine oko šest metara.

Fidija je prvobitno napravio drveni skelet koji je oblagao dragocenim materijalima: bronzom, zlatom i slonovačom. Na izradu kipa bilo je potrošeno pravo malo bogatstvo. Fidiji je bilo potrebno dvanaest godina da završi statutu.

Izrada skeleta od drveta možda je olakšala Fidiji izradu statue, ali je postojala jedna mana: vlažnost vazduha, koja je u Olimpiji na Peloponezu ogromna. Kako bi sačuvali svoj boga, morali su redovno da ga tretiraju maslinovim uljem koje je stajalo u rezervoaru u podu hrama.

Propadanje i kraj Zevsove statue

Statua, iako oštećena, preživela je zemljotres koji je rahvatio Olipiju 170. godine pre nove ere. Ono šta nije preživela bilo je hrišćanstvo.

Car Konstantin, nakon što je obnarodovao Milanski edikt čime je hrišćanima omogućeno da nesmetano upražnjavaju svoje verske obrede, naredio je da se svo zlato sa paganskih hramova skine i donese u carsku riznicu. Zevsova statua tada je izgubila veliki deo svoje grandioznosti i lepote.

Ukidanje Olimpijskih igara 392. godine od strane cara Teodosija bio je poslednji udarac na pagansko sveto mesto u Olimpiji. Konačan kraj statue, prema vizantijskom istoričaru Jorgosu Kedrenosu, vezan je za bogatog Grka Laususa koji je premestio statuu u Konstantinopoljgde je nestala u požaru 475. godine nove ere. Prema drugim izvorima statua je izgorela u plamenu koji je zhvatio Zevsov hram 425. godine.

Izvor: Svet putovanja