Jedan od najgorih neprijatelja Rima - izlivao im je zlato u grlo i vršio masakre: Kako je kralja Mitridata izdao sin?

Legenda kaže da se u trenutku Mitridatovog rođenja 132. godine p.n.e. na nebu u Sinopi pojavila kometa za koju su mnogi verovali da je simbol dečakove izuzetne sudbine.

S druge strane i Rimljani su posedovali ambicije da se prošire na istok, zbog čega su kralja Bitinije 89. godine p.n.e. terali da objavi rat kralju Ponta. Ne čekajući da bude napadnut on je izvršio upad u Bitiniju, a zatim i provinciju Aziju. Ovde ga je lokalno stanovništvo - nakon decenija maltretiranja od strane rimskih guvernera i poreznika - dočekalo kao oslobodioca i spasioca. 

Masakar u Mitridatovom stilu

Kako bi bio siguran u lojalnost svojih novih podanika, 88. godine p.n.e. je izdao tajna naređenja da se svi Rimljani u njegovoj provinciji ubiju zajedno sa njihovim ženama, decom i robovima. Mnogi izvori su pisali da je ovo bio jedan od najgorih masakara u istoriji, u kome je posečeno oko 80.000 ljudi. Kao i da je nemilosrdna rulja ubijala čak i one koji su se krili u Artemidinom hramu u Efesu - mestu sigurnog utočišta od davnina. 

On sam je tog dana uspeo da zarobi rimskog vojskovođu Manija Akvilija i odvede okovanog lancima u Pergam. Zatim je tamo naredio da se istope zlatni predmeti i da se užarena tečnost izlije u njegovo grlo. Prema tvrdnjama antičkih istoričara, on je tom prilikom čak i uzviknuo: "Željni rata protiv svake nacije, naroda i kralja pod nebeskim svodom, Rimljane pokreće samo jedan motiv - nepresušna pohlepa za bogatstvom."

Osveta Rimljana i monarh u bekstvu

Međutim, sve se promenilo kada je na tlo Male Azije 87. godine p.n.e. kročio rimski vojskovođa Sula sa svojim legijama. On je napao Mitridatovu vojsku, koja nije dorasla disciplinovanim legijama i sa lakoćom je pobedio. Pontski suveren je iskoristio činjenicu da je Sula želeo što pre da se vrati u Rim, potpisao mir kojim se odrekao svojih novoosvojenih teritorija i platio nadoknadu, ali je sačuvao svoje kraljevstvo netaknuto.

Rim, međutim, nije mogao tako lako da zaboravi šta se dogodilo, stoga su započeli niz ratova prtoiv Mitridata. Ali on ih je ovaj put čekao sa vojskom, organizovanom u kohorte i naoružanom rimskim kratkim mačem i štitom. Ono na šta nije računao je da će se na suprotnoj strani kao glavnokomandujući naći talentovani general Lukul, koji je presekao linije snabdevanja neprijateljske vojske i time je primorao da se povuče. 

Situacija je bila toliko očajna za Mitridata da je morao da pobegne prvo u Jermeniju, a potom i pred Pompejem na Krim. Ovde je jedno vreme sanjao o savezu sa Galima, ali sve iluzije su raspršene kada ga je izdao njegov najomiljeniji sin i naslednik Farnases tako što ga je zaključao u tamnicu i dogovorio se sa Rimljanima da preuzme Bosforsko carstvo. U strahu da ne padne u ruke neprijatelja popio je otrov koji je svugde sa sobom nosio u koricama mača, ali pošto je za života popio razne vrste antiotrova on na nje nije delovao. 

Priča kaže da je u tom trenutku iznervirano rekao: "Dok sam se pazio od otrova, nisam računao na najbolniji i najpoznati kraljevima - nelojalnost njihove vojske, njihove dece i prijatelja." i potom naterao oficira njegove garde da ga ubije. Njegov sin je potom očevo telo poslao Pompeju, koji ga je sa svim počastima sahranio u Sinopi.