Između istorije i mita: Navodno je ova sprava za mučenje sa oštrim šiljicima korišćena sve do 2003. godine

Poznata i pod nadimcima Bogorodica, Usedelica ili Devica iz Nirberga, ovo je sprava o kojoj već dva veka kruže priče da je korišćena da se na veoma surov način kazne zločinci.

Kakve dokaze o njenoj upotrebi u stvari imamo? 

Iako dokaze o njoj u srednjem veku ne nalazimo, o sličnoj spravi za mučenje u svom "Božjem gradu" govori Sveti Avgustin. Naime reč je o slučaju rimskog generala Marka Atilija Regula, kog su Kartaginjani zarobili i mučili do smrti tako što su da zatvorili u sanduk sa ekserima. Ipak, oni nisu mogli da ga povrede sem u trenucima kad ga je hvatao san, stoga je na kraju umro zbog nedostatka istog - a ne usled povreda koje mu je napravila sprava za mučenje u kojoj je bio zatočen. 

S druge strane, najraniji izveštaji o spravi po imenu gvozdena devica datiraju iz 18. veka, kada je o njoj u svom vodiču kroz grad Nirnberg piše istoričar Filip Sibenkis. On je spomenuo kako je 1515. godine, jedan zločinac pogubljen uz pomoć sprave sa šiljcima, koji nisu bili dovoljno dugi da ga usmrte odmah već se pre svog kraja patio puna dva dana. 

Iako moderni istoričari smatraju da je ovu priču njihov kolega najverovatnije izmislio pre više od dvesta godina, postoje i oni koji veruju da je možda zamenio sa "kaputom srama" - koji su nosile prostitutke i krivolovci kao vid javnog poniženja, a koji nije imao šiljke sa svoje unutrašnje strane. Ipak, njegov izveštaj je inspirisao čitaoce - i gvozdene device su počele da se prave na osnovu opisa koji je dao.

Moderno doba

Do početka 19. veka, ona je izrađivana od različitih srednjovekovnih artefakata, koji su potom izlagani u muzejima širom Evrope u zamenu za novčanu naknadu. Koliko je populanar mit o gvozdenoj devici bio, govori i podatak da je prilikom Svetske izložbe u Čikagu iz 1893. godine predstavljala jedan od eksponata. 

Vremenom ona je zauzela i centralno mesto u nekim od najpopularnijih horor priča iz tog perioda, pa je tako u jednoj od njih isticano kako je rado koristila inkvizicija, i da je predstavljala simbol trijumfa crkve nad jereticima. Danas, gvozdene device predstavljaju muzejske eksponate iz 19. veka, sa izuzetkom slučaja iz 2003. godine. 

Tada je svet obišla vest kako je jedna gvozdena devica otkrivena na imanju Iračkog nacionalnog olimpijskog komiteta u Bagdadu. Kako je jedno vreme njen šef bio sin Sadama Huseina, Udaj Husein, raširile su se priče da je upravo on koristio da kazni sportiste koji nisu ostvarili dobre rezultate na takmičenjima.