Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Pobeda Atinjana koja je promenila tok Peloponeskog rata, a Spartance naterala da urade nešto nezamislivo

Autor Aleksandra Cvetić

Tokom Peloponeskog rata, atinska flota je nakon bitke kod Pilosa izolovala kontingent Spartanaca. Nakon što su bili suočeni sa izolovanošću, glađu i porazom - uradili su nešto nezamislivo, prvi put u istoriji položili su svoje oružje.

 Spartanci_1762390049.jpg Izvor: Shutterstock

LEGENDARNE PRIČE kažu da se spartanski ratnici nikada nisu povukli ili predali na bojnom bolju. Navodno su se borili do smrti bez obzira na izglede i to sve zbog uverenja i obuke kroz koju su prolazili od malih nogu. Međutim, da ovaj podatak nije istinit najbolje govori događaj koji se odigrao 425. godine p.n.e..

U pitanju je bila jedna od borbi koja je vođena za vreme Peloponeskog rata između Delskog i Peloponeskog saveza, a koja se smatra nastavkom bitke kod Pilosa i onom koja je promenila buduću dinamiku rata. 

Krenimo redom, kada su 425. godine p.n.e., Spartanci pokrenuli napad na tvrđavu na Pilosu, nju su u tom trenutku držali Atinjani. Pošto se ona nalazila na Peloponezu, bilo im je jako važno da ih što pre isteraju sa svoje teritorije. Ipak, kako je njihovim neprijateljem komandovao general Demosten, koji je znao da okupi vojsku na pravom mestu i napravi neprobojni zid od njih - rezultat je bio da moćni Spartanci nakon početnog napada nisu mogli da se probiju dalje od plaže. Posle više od jednog dana neuspešnih napada, pojavila se i atinska mornarica. Brojčano nadjačani Spartanci pod vođstvom Epidata, su rešili da se povuku na usko ostrvo Sfakteriju i pošalju predstavnike da pregovaraju. S druge strane, Atinjani su zauzeli spartanske brodove. 

Duga serija pregovora je propala i Atinjani, koji su držali spartanske brodove odbili su da ih vrate, nakon čega je neprijateljstvo nastavljeno. Demosten, je u početku planirao da izgladnjuje Spartance radije nego da ih napada, ali kako je vreme odmicalo postalo je jasno da će moći da izdrže duže nego što je očekivao. Naime, oni su uspevali da obezbede priliv hrane, što njihovim protivnicima nije polazilo za rukom. 

Atinski generali su znali da moraju da napadnu ili će zatočenici pobeći sa Sfakterije, stoga se nekoliko hiljada lako naoružanih pešadinaca suočilo sa 420 najboljih spartanskih boraca. Ovaj put odlučili su da ih iznenade sa druge strane ostrva, a koliko im je bilo bitno da pobede najbolje govori podatak da su čak i veslači izašli na obalu da se bore. Neprijatelji su ih spremno čekali, uvereni da mogu pobediti bilo koji broj vojnika iz redova lake pešadije. 

Epilog

Međutim, svaki put kada su Spartanci pokušali da napadnu, dočekale bi ih salve strela i kamenja. Intezitet kojim su Atinjani zasipali svoje neprijatelje je bio toliki da su ubili veći deo spartijata, uključujući i njihovog generala. Ostatak je bio prinuđen da se povuče na severni vrh ostrva - odakle su mislili da će imati bolji pregled i položaj, ali u ovom trenutku su zapravo upali u zamku iz koje nisu mogli da pobegnu. 

Spartanci više nisu napadali i dozvoljavali lakoj pešadiji da ih iscrpi, a Atinjani se nisu usuđivali da ih napadnu odozgo. Jedan atinski komandant se potom dobrovoljno javio da odvede odabranu grupu ljudi do najopasnijeg prolaza i sa njima napadne srce spartanskog logora. Ovo se ispostavilo kao ključna odluka - prolaz je ostao nečuvan. 

Jednom kada je pokrenut napad, oni više ništa nisu mogli. Opkoljeni, uradili su ono što nikada pre nisu - bacili su štitove i tražili dogovor. Nekoliko glasnika se uputilo ka Sparti, a odgovor je glasio da sami odluče o svojoj sudbini na način na koji neće ukaljati svoju čast. Posle dugog razmišljanja, zarobljenici su odlučili da se predaju što je uzdrmalo ceo antički svet i produžilo rat - koji su na kraju ipak dobili Spartanci.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka